×

Библија: Савремени Српски Превод (ERV) 2003

Постање 2

1
Тако су довршени небо и земља и све на њима.
2
До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела.
3
Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.
4
То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД, Бог, начинио земљу и небо.
5
Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује,
6
него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.
7
ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха, у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће.
8
Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао.
9
ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.
10
Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке.
11
Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата.
12
Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса.
13
Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш.
14
Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.
15
ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.
16
ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи,
17
али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«
18
Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«
19
Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име.
20
Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња. Али за човека се не нађе помагач као што је он.
21
Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом.
22
Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.
23
Човек рече: »Ево најзад кости од мојих костију и тела од мога тела. Нека се зове жена, јер је из човека узета.«
24
Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.
25
А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.
Serbian Bible (ERV) 2003
Bible League International
:
Саве Нотес