Потом је благословио Јосифа, рекавши: „Бог, чије су путеве следили преци моји, Авра̂м и Исак, Бог који је био мој Пастир од младости моје, па све до данас,
Анђео који ме је од сваког зла избављао, младиће ове нека благослови. Нека се по њима спомиње име моје и име предака мојих, Авра̂ма и Исака. По земљи нека им се потомство размножи.“
Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу.
Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“
Тог дана их је благословио, рекавши: „Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се: ’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“ Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.