Нови Српски Превод (NST) 2017
|
| 1 |
| Човек рођен од жене кратко живи и пун је невоља. |
| 2 |
| Изникне као цвет, па свене; бежи попут сене и не траје. |
| 3 |
| Зар на таквог поглед свој обраћаш и мене пред себе на суд доводиш! |
| 4 |
| Ко ће чистим нечисто да учини? Нико! |
| 5 |
| Његови су дани одређени, ти познајеш број његових месеци; међе си му поставио да их не прелази. |
| 6 |
| Скрени поглед с њега, па нека одахне, док као најамник свој дан не одради. |
| 7 |
| Јер постоји нада и за дрво посечено; поново ће да изникне и неће остати без младица својих. |
| 8 |
| Нек му се и корен у земљи спаруши и пањ му се у земљи сасуши; |
| 9 |
| пропупеће чим осети воду, пустиће изданке као да је засад! |
| 10 |
| А човек скончава онемоћао; издахне смртник, и где је он? |
| 11 |
| Из мора исхлапи вода, а поток пресахне, пресуши; |
| 12 |
| тако и човек легне да више не устане; док небеса не буде било не буде се, не дижу се људи из сна њиховога. |
| 13 |
| О, када би ме у Свет мртвих сакрио, склонио ме док гнев твој не мине; када би ми поставио рок и тад ме се сетио! |
| 14 |
| Ал’ кад човек умре, да ли више живи? Кроз све дане свог кулучења, ја чекаћу да ми стигне смена. |
| 15 |
| Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати, зажелећеш дело руку својих. |
| 16 |
| Тада ћеш ми кораке бројати, на мој грех се нећеш освртати. |
| 17 |
| Преступ си мој свезао у врећу, кривицу си моју избелио. |
| 18 |
| Али као што се гора руши, одрања се, као што се камен са свог места сваља; |
| 19 |
| ко што воде раздробе камење и бујице тло исперу, и ти тако уништаваш човекову наду. |
| 20 |
| Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази, лице му мењаш и отпушташ га. |
| 21 |
| И он не зна да ли су му синови у части, и не види ако су незнатни. |
| 22 |
| Само му је тело у болу своме, само му душа за собом пати.“ |
| Саве Нотес |
https://beblia.bible:81/BibleAudio/serbiannst/job/014.mp3
42
14