|
| 1 |
|
| Тада је Елифас из Темана узвратио овако: |
|
| 2 |
|
| „Зар је човек од користи Богу? Да ли му је мудрац од користи? |
|
| 3 |
|
| Зар се Свемоћни радује што си праведан? Је ли му на корист кад путеве своје учиниш без мане? |
|
| 4 |
|
| Прекорева ли те за богобојазност твоју и да ли се суди с тобом? |
|
| 5 |
|
| Није ли голема злоба твоја? Зар нема краја кривицама твојим? |
|
| 6 |
|
| А ти си браћи својој безразложно залог узимао, и са њих си скидао хаљине. |
|
| 7 |
|
| Изнемоглог водом напојио ниси, а ни гладном хлеба ниси дао. |
|
| 8 |
|
| Јесте, ти си човек силан, земљопоседник си, угледник што у њој живи. |
|
| 9 |
|
| Тек, удовице си терао празних руку, кршио си руке сирочади. |
|
| 10 |
|
| И зато су око тебе замке, ненадана страхота спопада те; |
|
| 11 |
|
| или мрак, па не видиш ништа, силна те је вода потопила. |
|
| 12 |
|
| Није ли Бог високо на небесима? Погледај поврх звезда, како су високо! |
|
| 13 |
|
| А ти питаш: ’Зна ли шта Бог? Да ли суди кроз таму најгушћу? |
|
| 14 |
|
| Облаци су скровиште његово, па не види, он корача по небеском своду.’ |
|
| 15 |
|
| Пута древног зар ћеш се држати, оног што га утабаше људи покварени; |
|
| 16 |
|
| они што су однешени кад им време није било, када им је темеље потопила река? |
|
| 17 |
|
| Богу су они говорили: ’Прођи нас се!’ И: ’Шта ће Свемоћни да нам ради?’ |
|
| 18 |
|
| А он им је добрима куће препунио. Зато је од мене подалеко савет зликоваца! |
|
| 19 |
|
| Видеће то праведници и радоваће се, ругаће им се недужни: |
|
| 20 |
|
| ’Душмани ће наши баш збрисани бити, обиље њихово прогутаће пламен!’ |
|
| 21 |
|
| Измири се с Богом, молим те, и у миру буди, да на тебе добро дође. |
|
| 22 |
|
| Прихвати, молим те, поуку његових уста и његове речи у срце своје стави. |
|
| 23 |
|
| Вратиш ли се Свемоћноме, обновљен ћеш бити; уклониш ли безакоње из шатора свога, |
|
| 24 |
|
| одбациш ли злато у прашину и офирско злато по поточном камењу; |
|
| 25 |
|
| Свемоћни биће злато твоје, најчистије сребро твоје. |
|
| 26 |
|
| Тада ћеш се радовати Свемоћноме, лице своје подигнућеш Богу. |
|
| 27 |
|
| Молићеш се њему и он ће те чути, извршићеш своје завете. |
|
| 28 |
|
| Остварићеш шта год да одлучиш, светло ће ти стазе обасјати. |
|
| 29 |
|
| Кад понизе људе, ти ћеш рећи: ’Узвисите их!’, и Бог ће тада да спасе скрушене. |
|
| 30 |
|
| Он ће да избави и онога што недужан није, због чистоће руку твојих избавиће њега.“ |
|
|
|
|