|
| 1 |
|
| Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку? |
|
| 2 |
|
| Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине? |
|
| 3 |
|
| Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње? |
|
| 4 |
|
| Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли? |
|
| 5 |
|
| Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару, |
|
| 6 |
|
| Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју. |
|
| 7 |
|
| Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год, |
|
| 8 |
|
| Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји. |
|
| 9 |
|
| Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог, |
|
| 10 |
|
| Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају. |
|
| 11 |
|
| Јер је то грдило и безакоње за судије. |
|
| 12 |
|
| Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио. |
|
| 13 |
|
| Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене; |
|
| 14 |
|
| Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио? |
|
| 15 |
|
| Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци? |
|
| 16 |
|
| Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио, |
|
| 17 |
|
| И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота, |
|
| 18 |
|
| Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је; |
|
| 19 |
|
| Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити, |
|
| 20 |
|
| Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио, |
|
| 21 |
|
| Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју, |
|
| 22 |
|
| Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба. |
|
| 23 |
|
| Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео. |
|
| 24 |
|
| Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја! |
|
| 25 |
|
| Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја, |
|
| 26 |
|
| Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи, |
|
| 27 |
|
| И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја, |
|
| 28 |
|
| И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго; |
|
| 29 |
|
| Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило, |
|
| 30 |
|
| Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем; |
|
| 31 |
|
| Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести; |
|
| 32 |
|
| Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику; |
|
| 33 |
|
| Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима, |
|
| 34 |
|
| Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата. |
|
| 35 |
|
| О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу. |
|
| 36 |
|
| Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац, |
|
| 37 |
|
| Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему. |
|
| 38 |
|
| Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале, |
|
| 39 |
|
| Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених, |
|
| 40 |
|
| Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове. |
|
|
|
|