Библија: Савремени Српски Превод (ERV) 2003
|
| 1 |
| »Зар није тешка човекова служба на земљи? Зар не проводи дане као најамник? |
| 2 |
| Као што слуга жуди за хладом, а најамник жељно чека плату, |
| 3 |
| тако сам и ја месеце јаловости наследио, ноћи јада су ми додељене. |
| 4 |
| Кад легнем, мислим: ‚Кад ћу устати?‘ А ноћ се отегла и доста ми је превртања до зоре. |
| 5 |
| Тело ми прекривено црвима и блатом, кожа ми испуцала и гнојна. |
| 6 |
| Дани ми бржи од ткалачког чунка и без наде се примичу крају. |
| 7 |
| Сети се, Боже, да ми је живот само дашак. Моје очи више неће видети срећу. |
| 8 |
| Око које ме сада гледа, више ме неће видети. Тражићеш ме, али ме неће бити. |
| 9 |
| Као што се облак расплине и више га нема, тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол: |
| 10 |
| никад се више не враћа кући, укућани га више не познају. |
| 11 |
| »Зато нећу да суспрежем уста. Говорићу јер ми је дух тескобан, жалићу се јер ми је душа чемерна. |
| 12 |
| Зар сам ја море или морска неман кад си нада мном поставио стражу? |
| 13 |
| Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху, мој лежај ће ми олакшати јадање‘, |
| 14 |
| ти ме сновима плашиш и виђењима престрављујеш, |
| 15 |
| па ми је драже дављење и смрт него ове моје кости. |
| 16 |
| Презирем живот, нећу вечно живети. Окани ме се, моји дани су као дах. |
| 17 |
| »Шта је човек, да ти је толико важан, да ти је тако прирастао срцу, |
| 18 |
| да га походиш сваког јутра и сваког трена провераваш? |
| 19 |
| Зашто не скинеш поглед с мене, тек толико да пљувачку прогутам? |
| 20 |
| Ако сам згрешио, шта сам учинио теби, ти надзорниче људи? Зашто си ме узео за мету? Зар сам ти постао терет? |
| 21 |
| Зашто мој прекршај не опростиш и не пређеш преко мога греха? Јер, ускоро ћу лећи у прашину и ти ћеш ме помно тражити, али мене више неће бити.« |
| Саве Нотес |
https://beblia.bible:81/BibleAudio/serbianerv/job/007.mp3
42
7