|
| 1 |
|
| Боже, славо моја, немој ћутати, |
|
| 2 |
|
| Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим. |
|
| 3 |
|
| Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта. |
|
| 4 |
|
| За љубав моју устају на мене, а ја се молим. |
|
| 5 |
|
| Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју. |
|
| 6 |
|
| Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране. |
|
| 7 |
|
| Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех. |
|
| 8 |
|
| Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други. |
|
| 9 |
|
| Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица. |
|
| 10 |
|
| Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина. |
|
| 11 |
|
| Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову. |
|
| 12 |
|
| Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове. |
|
| 13 |
|
| Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово. |
|
| 14 |
|
| Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише. |
|
| 15 |
|
| Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи; |
|
| 16 |
|
| Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт. |
|
| 17 |
|
| Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега. |
|
| 18 |
|
| Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове. |
|
| 19 |
|
| Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше. |
|
| 20 |
|
| Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју. |
|
| 21 |
|
| А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме. |
|
| 22 |
|
| Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени. |
|
| 23 |
|
| Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце. |
|
| 24 |
|
| Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша. |
|
| 25 |
|
| Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом. |
|
| 26 |
|
| Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој. |
|
| 27 |
|
| Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио. |
|
| 28 |
|
| Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује. |
|
| 29 |
|
| Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим. |
|
| 30 |
|
| Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га, |
|
| 31 |
|
| Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову. |
|
|
|
|