|
| 1 |
|
| Асафова поучна песма. О, народе мој, послушај поуку моју и речима мојих уста ухо приклоните! |
|
| 2 |
|
| Мој говор биће у причи, објавићу загонетке од давнина. |
|
| 3 |
|
| Оно што смо чули, оно што смо научили и што су нам стари наши испричали; |
|
| 4 |
|
| то нећемо да кријемо од њихове деце. Објавићемо новом нараштају хвале Господње, његову силу и чудеса која је учинио. |
|
| 5 |
|
| Он је у Јакову учврстио сведочанство, Израиљу је дао Закон и заповедио нашим прецима да их предају својим потомцима, |
|
| 6 |
|
| да би нови нараштај знао, деца што ће се родити, па кад одрасту да то пренесу деци својој; |
|
| 7 |
|
| да се у Бога поуздају, да дела Божија не заборављају и заповести његове да извршавају. |
|
| 8 |
|
| Да не буду ко њихови стари, нараштај бунтовни, непослушно поколење несталнога срца и духа коју није веран Богу. |
|
| 9 |
|
| Јефремовци су били луковима наоружани али су побегли на дан боја! |
|
| 10 |
|
| Нису одржали савез са Богом, одбили су да поступе по његовом Закону. |
|
| 11 |
|
| Заборавили су његова дела, чудеса његова која им је показао. |
|
| 12 |
|
| А он је пред њиховим прецима учинио чудо, у египатској земљи, у области Соан. |
|
| 13 |
|
| Море је разделио и провео их, воде је усправио да су попут зида. |
|
| 14 |
|
| Дању их је водио облаком и светлошћу ватре целе ноћи. |
|
| 15 |
|
| Стене је у пустињи расцепио, обилно их напојио као из дубина. |
|
| 16 |
|
| Брзаке им је извео из раселине стене, учинио да им воде као реке теку. |
|
| 17 |
|
| А они су му упорно грешили, пркосили Свевишњем у пустињи; |
|
| 18 |
|
| у срцима кушали су Бога, извољевали тражећи храну. |
|
| 19 |
|
| Приговарали су Богу и рекли: „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?! |
|
| 20 |
|
| Јесте, стену је ударио, потекла је вода и потоци се разлили. Али кадар ли је да нам да̂ и храну, да свој народ месом снабде?“ |
|
| 21 |
|
| Зато се Господ разјарио када је то чуо, па је пожар плануо на Јакова и гнев је букнуо на Израиљ; |
|
| 22 |
|
| јер у Бога веровали нису, нису се поуздали да ће да их спасе. |
|
| 23 |
|
| И он је заповедио облацима и отворио одгоре врата небеска, |
|
| 24 |
|
| да их запљусне мана, даде им жито са неба да једу. |
|
| 25 |
|
| И сви су јели хлеб моћника, обиље хране им је послао. |
|
| 26 |
|
| Довео је источни ветар са небеса, донео је јужни ветар снагом својом. |
|
| 27 |
|
| Месом их је ко прашином засуо и крилатим птицама као морским песком. |
|
| 28 |
|
| Дао је да падају по њиховом табору, око њихових шатора. |
|
| 29 |
|
| И они су јели, најели се до ситости, јер он им је дао како су жудели. |
|
| 30 |
|
| Али још их жудња није прошла и још им је храна у устима била, |
|
| 31 |
|
| када се гнев Божији дигао на њих. И он поби њихове најјаче и обори младиће Израиља. |
|
| 32 |
|
| И поред тога опет су грешили, нису веровали његовим чудима. |
|
| 33 |
|
| Узалудне дане им је прекратио и невољом наглом њихове године. |
|
| 34 |
|
| А кад их је убијао, тражили су га и враћали се, за Богом чезнули. |
|
| 35 |
|
| Тада би се присетили да им је Бог био стена, Бог Свевишњи њихов Откупитељ! |
|
| 36 |
|
| Али би га устима варали и лагали језицима својим. |
|
| 37 |
|
| Срцем му нису били одани, нису били верни његовом савезу. |
|
| 38 |
|
| Ипак, он се смиловао, кривицу им опраштао и није их уништио. Упорно је суспрезао гнев свој, љутњу своју није подстицао. |
|
| 39 |
|
| Сећао се да су тело, да су дах што хлапи и што се не враћа. |
|
| 40 |
|
| А како су се често бунили у пустињи и жалостили га у пустари! |
|
| 41 |
|
| Упорно су искушавали Бога, вређали су Светитеља Израиљевог. |
|
| 42 |
|
| Нису се сећали његове руке и дана када их је откупио од тлачитеља, |
|
| 43 |
|
| када је у Египту знакове своје извео и чудеса своја у области Соан. |
|
| 44 |
|
| Реке је њихове у крв претворио, а њихови се потоци нису могли пити. |
|
| 45 |
|
| На њих је послао комарце, да их уједају, жабе да их упропасте. |
|
| 46 |
|
| Усеве њихове даде гусеницама и скакавцима сав труд њихов. |
|
| 47 |
|
| Градом им је стукао винограде, а смоквике сланом. |
|
| 48 |
|
| Стоку им је граду изложио и њихова говеда муњама. |
|
| 49 |
|
| Послао је на њих врелину свог гнева, срџбу и јарост, невољу и чету анђела пропасти. |
|
| 50 |
|
| Свом је гневу стазу припремио и живот им од смрти поштедео није, живот им је помору предао. |
|
| 51 |
|
| Побио је све првенце у Египту, прве од мушких у шаторима Хамовим. |
|
| 52 |
|
| Свој је народ извео ко овце, водио их попут стада кроз пустињу. |
|
| 53 |
|
| Водио их је сигурно и плашили се нису, а њихове душмане је преплавило море. |
|
| 54 |
|
| Тада их је довео на своје свето тло, на ову гору, освојену његовом десницом. |
|
| 55 |
|
| Пред њима је отерао народе, доделио им је размерено наследство и настанио племена Израиља по њиховим шаторима. |
|
| 56 |
|
| Али они су поново искушавали и бунили се против Бога Свевишњега, прописе његови нису држали. |
|
| 57 |
|
| Окренули су се, изневерили попут очева својих, издали су као лук сломљени. |
|
| 58 |
|
| Изазивали су га својим жртвеним бреговима, чинили га љубоморним својим идолима. |
|
| 59 |
|
| Бог је то чуо, разјарио се и сасвим одбацио Израиљ, |
|
| 60 |
|
| па је напустио Пребивалиште у Силому, стан који је подигао међу људима. |
|
| 61 |
|
| Тако је ропству препустио снагу своју и своју красоту рукама душмана. |
|
| 62 |
|
| И народ је свој он предао мачу јер се разјарио на своје наследство. |
|
| 63 |
|
| Његове младиће прождрала је ватра, па су му девице ко уседелице. |
|
| 64 |
|
| Од мача су му свештеници пали, а удовице их ожалиле нису. |
|
| 65 |
|
| Пробуди се тада Господ ко да је спавао, као јунак којега је савладало вино! |
|
| 66 |
|
| Душмане је своје назад одвукао и довека их осрамотио. |
|
| 67 |
|
| Јосифов је шатор одбацио, племе Јефремово није изабрао, |
|
| 68 |
|
| већ је изабрао Јудино племе и гору Сион коју заволи! |
|
| 69 |
|
| И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо, попут земље довека га учврстио. |
|
| 70 |
|
| Изабрао је свог слугу Давида, узео га је од стада оваца. |
|
| 71 |
|
| Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ и Израиљ, његово наследство. |
|
| 72 |
|
| И он им је Пастир био по честитости свога срца, водио их је својим умешним рукама. |
|
|
|
|