×

Библија: Савремени Српски Превод (ERV) 2003

Излазак 33

1
ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘
2
Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце.
3
Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«
4
Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит.
5
Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘«
6
Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.
7
Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора.
8
Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор.
9
Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем.
10
Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор.
11
А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.
12
Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘
13
Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«
14
А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«
15
Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде.
16
Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«
17
ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«
18
Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«
19
»Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.
20
Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«
21
ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену.
22
Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем.
23
Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«
Serbian Bible (ERV) 2003
Bible League International
:
Саве Нотес