|
| 1 |
|
| Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. |
|
| 2 |
|
| Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. |
|
| 3 |
|
| Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. |
|
| 4 |
|
| Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. |
|
| 5 |
|
| Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. |
|
| 6 |
|
| Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. |
|
| 7 |
|
| Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. |
|
| 8 |
|
| Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. |
|
| 9 |
|
| Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове. |
|
| 10 |
|
| Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова. |
|
| 11 |
|
| Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело. |
|
| 12 |
|
| Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо. |
|
| 13 |
|
| Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право. |
|
| 14 |
|
| Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га. |
|
| 15 |
|
| У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем. |
|
| 16 |
|
| Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро! |
|
| 17 |
|
| Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој. |
|
| 18 |
|
| Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. |
|
| 19 |
|
| Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима. |
|
| 20 |
|
| Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. |
|
| 21 |
|
| Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. |
|
| 22 |
|
| Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. |
|
| 23 |
|
| Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим. |
|
| 24 |
|
| Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима. |
|
| 25 |
|
| Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. |
|
| 26 |
|
| Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова. |
|
| 27 |
|
| Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. |
|
| 28 |
|
| Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. |
|
| 29 |
|
| Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; |
|
| 30 |
|
| Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. |
|
| 31 |
|
| Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. |
|
| 32 |
|
| Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град. |
|
| 33 |
|
| Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази. |
|
|
|
|