И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију,
зато што је рекао: „Снагом своје руке учиних, и мудрошћу својом, јер уман јесам; границе народима уклоних, и блага њихова опљачках; као јунак покорих столујуће.
Рука моја као гнездо зграби богатства тих народа. И као што се купе остављена јаја сву сам земљу покупио; и никог не би да крило покрене, да кљун отвори, да запијуче.“
Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече? Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери? Зар палица маше човеком који је потеже, и штап ли подиже оног који дрво није?
И биће у дан онај остатак Израиљев и избеглице, потомци Јаковљеви, неће се више ослањати на онога који их обара, него ће бивати истински ослоњени на Господа, Светитеља Израиљева.
Зато говори Господар Господ над војскама: „Народе мој, становници на Сиону, не бој се Асирца кад те шибом туче, кад палицу на те подиже на путу египатском,
И Господ над војскама замахнуће бичем на њега као што удараше Мадијане на Стени Оривовој; и палица је његова над морем, и подиже је на путу египатском.