1
Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
2
Народ који по тами хода, велику је светлост угледао, настањене у земљи сена смртнога, светлост их јарка обасја.
3
Радост си увећао; пред тобом се радују као у жетвеној радости, као што се веселе када плен деле;
4
јер јарам на њ натоварен и обрамицу на његовом рамену, шибу прогонитеља његова, ти си поломио као у дан мадијански.
5
Та, свака цокула маршира у метеж, и плашт се натапа у крви, те ће бити за ватру храна разгорела.
6
Та, нама се мушко дете родило, нама је син дат; власт је њему на рамену. И он ће се звати: Дивни Саветник, Бог Силни, Отац Вечни, Владар Миротворни.
7
Распростирању власти и миру неће бити краја на престолу Давидову и на царству његову, да га среди и да га утврди у праву и у праведности од сада и до века. Ревност Господа над војскама то ће учинити.
8
Господар је реч послао Јакову и она је међу Израиљце пала.
9
И сав народ њу ће упознати, Јефремовци и становништво Самарије, који говоре срцем надменим и охолим:
10
„Ако су опеке пале, градићемо од тесана камена; дивље смокве су сасечене, кедре ћемо тамо подићи.“
11
А Господ размешта против Ресина противнике његове и подбада непријатеље његове,
12
Арамеју спреда, Филистејце страга, те Израиљ прождиру својим устима. Уза све то гнев се његов умирити неће и рука му испружена остаје.
13
Ипак се народ обратио није оном који га је ударио, и Господа над војскама потражили нису;
14
те је Господ одсекао од Израиља главу и реп, грану и рогоз, у један дан.
15
Старешина и лице угледно — то је глава, а пророк који научава лаж — то је реп.
16
Који овај народ воде, они заводе; који бивају вођени, они пропадају.
17
Зато се Господар његовим младићима радовати неће, његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће. Зато што је сав народ опак и зао, на сва уста безумно говоре. Уза све то гнев се његов умирити неће и рука му испружена остаје.
18
Зато што се опакост као пожар распламсала, бодље и трње прождире, шумски честар је упалила, облаци дима се подижу.
19
Земља пламти од јарости Господа над војскама, и народ као храна за пожар постаје: ни свог брата нико не поштеди.
20
Ждере с десна и опет је гладан; гута с лева и опет сит није. Човек једе свога ближњег месо:
21
Манасијевци Јефремовце, Јефремовци Манасијевце, а заједно оба на Јудејце. Уза све то гнев се његов умирити неће и рука му испружена остаје.
Serbian Bible (NST) 2017
Свето писмо, Нови српски превод 2005, 2017 Biblica, Inc. Користи се уз допуштење. Сва права задржана. The Holy Bible,New Serbian Translation 2005, 2017 by Biblica, Inc