Ево шта каже Господ овом народу: „Они баш воле да лутају, не спутавају у томе кораке своје. И Господ их није прихватио и сада се сећа њихових кривица и казниће њихове грехе.“
Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу.
Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади!
А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани — њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке — и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
Зар си Јуду сасвим одбацио? Да ли ти је Сион души мрзак? Зашто су нас ударио и нема нам оздрављења? Надали смо се миру — а ничег доброга; и времену оздрављења — а оно страва!