„Још од тринаесте године Јосије, сина Јудиног цара Амона, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.
А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека.
ево, ја шаљем и доносим све родове са севера — говори Господ — и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне.
И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ — говори Господ — за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну.
и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки ће пити после њих.
Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље — говори Господ над војскама.’
Ти им пророкуј све ове речи и реци им: ’Господ ће са висина као лавић рикнути, из свог светог места ће моћно завикати. Заориће на своје Пребивалиште клицањем против свих становника земље, као онај који муља грожђе.
Та вика стиже до крајева земље, јер се Господ спори с народима. За суд се он спрема с целим човечанством, а зликовце је мачу препустио — говори Господ.’“
Кукајте, пастири! Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада! Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање, јер ћете прснути ко посуда драга.