Обрежите се ГОСПОДУ, уклоните кожицу са свога срца, Јудеји и Јерусалимљани, иначе ће моја срџба планути као огањ и горети, а никога да је угаси, због ваших злих дела.«
»Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму: ‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘ Вичите из свега гласа и говорите: ‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
Лав је изашао из свога брлога, кренуо је уништитељ народâ. Своје место је оставио да ти опустоши земљу. Градови ће ти лежати у рушевинама, без иједног житеља.
На звук коњаникâ и стрелаца цео град нададе у бекство. Једни се завлаче у шикаре, други се пентрају уз литице. Сви градови напуштени, нико више у њима не живи.
Шта то радиш, Опустошена? Зашто се облачиш у скерлет и златан накит стављаш на себе? Зашто очи сенчиш бојом? Узалуд се улепшаваш, твоји љубавници те презиру: хоће да ти узму живот.
Јер, чујем јаук као у жене у трудовима, стењање као у оне која рађа прво дете, јаук Кћери сионске док се за дах бори и пружа руке, говорећи: »Тешко мени! Занемоћах пред убицама.«