»Прођите улицама Јерусалима; добро погледајте и сами се уверите. Тражите по његовим трговима, па ако нађете иједнога ко чини што је право и тражи истину, опростићу овом граду.
ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину? Удараш их, али њих не боли, сатиреш их, али они одбијају поуку. Постали су тврђи од литице и одбијају да се покају.
Зато ћу отићи великашима и с њима разговарати. Они познају пут ГОСПОДЊИ и правду коју њихов Бог тражи.« Али и они сложно сломише јарам и покидаше окове.
Зато ће их шумски лав нападати, пустињски вук черечити, леопард на њих вребати крај њихових градова. И ко год изађе, биће раскомадан, јер је њихова побуна велика и све веће је њихово отпадништво.
»Зашто да ти опростим? Твоја деца су ме оставила и заклињу се боговима који то нису. Досита сам их нахранио, а они учинише прељубу и нагрнуше у куће блудница.
Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама: »Зато што су тако говорили, учинићу огњем речи у твојим устима, а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
Прождреће ти жетву и хлеб, прождреће ти синове и кћери, прождреће ти ситну и крупну стоку, прождреће ти лозу и стабла смоквина. Мачем ће ти разорити утврђене градове, у које се уздаш.
А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«
Зар ме се не бојите?‘« говори ГОСПОД, »‚Зар преда мном не дрхтите? Ја сам учинио да песак буде међа мору, вечна препрека коју не може да пређе. Таласи се ваљају, али даље не могу, хуче, али неће прећи.