Он опустоши своје боравиште као врт, разори место свога састанка. ГОСПОД учини да на Сиону буду заборављени празници који су му одређени и суботе. У свом љутом гневу он и цара и свештеника презре.
Господ одбаци свој жртвеник и остави своје светилиште. Зидине палата јерусалимских предаде у руке непријатељима, који у Дому ГОСПОДЊЕМ дигоше грају као на дан празника.
ГОСПОД одлучи да разори зидине око Кћери сионске. Он растеже мерничко уже и не одврати своју руку од уништења. Учини да бедеми и зидине закукају – заједно оронуше.
Капије јој утонуле у земљу; он им преворнице развали и скрши. Њен цар и поглавари међу народима су. Закона више нема, а ни њени пророци више не налазе виђења од ГОСПОДА.
Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.
Са чим да те упоредим, чему си слична, Кћери јерусалимска? Са чим да те упоредим не бих ли те утешио, Девице-Кћери сионска? Јер, твоја рана је велика као море – ко да те исцели?
Виђења твојих пророка била су празна и лажна. Нису ти твоју кривицу показали да те сачувају изгнанства. Пророштва која су ти дали била су празна и обмањујућа.
Пљешћу рукама сви који пролазе путем, цокћу и машу главом Кћери јерусалимској: »Зар се за овај град говорило да је савршенство лепоте, радост целога света?«
ГОСПОД изврши свој наум, одржа своју реч, коју је давно изрекао. Без милости те разори, даде да непријатељ ликује над тобом. Твоје душмане учини снажнима.
Устани, вичи ноћу, када почињу ноћне страже. Као воду излиј своје срце пред лицем Господњим. Подигни руке к њему за живот своје деце, која од глади скапавају на угловима свих улица.
Погледај, ГОСПОДЕ, и види: с ким си овако поступио? Зар да жене једу свој пород, децу коју су неговале? Зар да свештеник и пророк буду убијени у Господњем светилишту?
Као на празник, тако си одасвуд позвао ужас на мене, па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ нико не измаче нити преживе. Оне које сам однеговала и одгајила, мој непријатељ поби.