»Поведите парницу против своје мајке, поведите парницу јер ми није жена, а ја јој нисам муж. Нека одбаци блудничење од себе и прељубу између својих дојки,
да је не скинем голу и не учиним да буде као на дан свога рођења, да је не претворим у пустињу, у земљу испуцалу да је не претворим и не уморим је жеђу.
Трчаће за својим љубавницима, али их неће стићи; тражиће их, али их неће наћи. Тада ће рећи: ‚Вратићу се свом првом мужу, јер ми је пре било боље него сада.‘
Упропастићу јој лозу и смоквина стабла, за које је говорила: ‚Они су ми плата од мојих љубавника.‘ У шикару ћу их претворити, да их дивље животиње обрсте.
Тога дана ћу склопити савез за њих са зверима и птицама и са створењима која гмижу по тлу. Сломићу лук и мач и прогнати битку из земље, да свако може спокојно да легне.
Себи ћу је посадити у земљу и волећу ону коју назвах ‚Невољена ‘. Онима којима рекох: ‚Нисте мој народ ‘, рећи ћу: ‚Ви сте мој народ,‘ а они ће одговорити: ‚Ти си наш Бог.‘«