»‚Шест дана нека се обавља посао, али седмога дана је суботњи одмор, дан светог сабора. Тада никакав посао не обављајте. Где год живели, то је ГОСПОДЊА субота.
заједно са њеном житном жртвом од две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем – жртву ГОСПОДУ спаљену ватром, пријатан мирис – и са њеном жртвом леваницом од четврт хина вина.
Не једите ни хлеб, ни пржено зрневље, ни младе класове до онога дана када будете принели ову жртву своме Богу. Ово је трајна уредба за сва ваша поколења, где год живели.‘«
Са овим хлебом доведите седморо мушке јагњади од годину дана и без мане, једног јунца и два овна. Они ће бити жртва паљеница ГОСПОДУ заједно са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама – жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.
Нека свештеник окрене ова два јагњета овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану заједно са хлебом од првина. Они су света жртва ГОСПОДУ и припадају свештенику.
»‚Када жањете жито у својој земљи, немојте да жањете до саме ивице свога поља и немојте да сакупљате оно што је од вашег жита пало на земљу. То оставите сиромаху и дошљаку. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«
Седам дана приносите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром, а осмога дана одржите свети сабор и принесите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је свечани скуп – никакав посао не обављајте.
»‚То су празници које је ГОСПОД одредио, које треба да прогласите за свете саборе за приношење жртава ГОСПОДУ спаљених ватром, паљеницâ и житних жртава, кланих жртава и леваницâ, сваке у одређени дан.
»‚Дакле, почев од петнаестог дана седмог месеца, након што сакупите род земље, седам дана славите ГОСПОДЊУ светковину. Први и осми дан су дани потпуног одмора.