»Ако неко згреши и учини прекршај против ГОСПОДА тако што слаже свога ближњега у вези с нечим што му је поверено на чување или остављено код њега; или у вези с нечим што је украдено; или превари свога ближњега;
или оно за шта се лажно заклео. Нека накнаду изврши у целости, на то нека дода петину вредности и све преда власнику оног дана када буде приносио жртву за кривицу.
»Овако заповеди Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву паљеницу: Нека жртва паљеница остане на жртвенику сву ноћ до јутра и нека ватра на жртвенику непрекидно гори.
Нека онда свештеник обуче своју ланену одећу и ланено доње рубље и уклони пепео у који је ватра на жртвенику претворила жртву паљеницу и одложи га крај жртвеника.
Ватра на жртвенику нека непрекидно гори – нека се не гаси. Нека свештеник сваког јутра дода дрва на ватру, наслаже на њу жртву паљеницу и спали лој жртава за заједништво.
Нека свештеник заграби шаку белог брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на жртви и то спали на жртвенику као знамен-жртву, пријатан мирис ГОСПОДУ.
То сме да једе сваки Ааронов мушки потомак из поколења у поколење као свој редован део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Ко год то дотакне, постаће свет.‘«
»Нека Аарон и његови синови принесу ову жртву на дан свога помазања: једну десетину ефе белог брашна као редовну житну жртву – пола од тога ујутро, а пола увече.
»Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву за очишћење: Нека се жртва за очишћење коље пред ГОСПОДОМ, на месту где се коље жртва паљеница. Она је пресвета.