|
| 1 |
|
| Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком. |
|
| 2 |
|
| А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже. |
|
| 3 |
|
| »Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком, |
|
| 4 |
|
| па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?« Али они су ћутали. |
|
| 5 |
|
| Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.« И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава. |
|
| 6 |
|
| Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију. |
|
| 7 |
|
| Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје, |
|
| 8 |
|
| из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему. |
|
| 9 |
|
| Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио, |
|
| 10 |
|
| јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну. |
|
| 11 |
|
| Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!« |
|
| 12 |
|
| А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је. |
|
| 13 |
|
| Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему. |
|
| 14 |
|
| Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли – да буду с њим, да их шаље да проповедају |
|
| 15 |
|
| и да имају власт да истерују демоне. |
|
| 16 |
|
| А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар, |
|
| 17 |
|
| Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома, |
|
| 18 |
|
| затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја |
|
| 19 |
|
| и Јуду Искариотског, који га је издао. |
|
| 20 |
|
| Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу. |
|
| 21 |
|
| Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи. |
|
| 22 |
|
| А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.« |
|
| 23 |
|
| Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану? |
|
| 24 |
|
| Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане. |
|
| 25 |
|
| И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане. |
|
| 26 |
|
| Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај. |
|
| 27 |
|
| »Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу. |
|
| 28 |
|
| »Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали. |
|
| 29 |
|
| Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.« |
|
| 30 |
|
| То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.« |
|
| 31 |
|
| Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове. |
|
| 32 |
|
| А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.« |
|
| 33 |
|
| Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?« |
|
| 34 |
|
| Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће. |
|
| 35 |
|
| Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.« |
|
|
|
|