|
| 1 |
|
| Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. |
|
| 2 |
|
| И много чему их је учио у причама. А док их је учио, рече: |
|
| 3 |
|
| »Слушајте! Изашао сејач да сеје. |
|
| 4 |
|
| И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. |
|
| 5 |
|
| Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. |
|
| 6 |
|
| А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. |
|
| 7 |
|
| Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. |
|
| 8 |
|
| Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.« |
|
| 9 |
|
| И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«. |
|
| 10 |
|
| А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама. |
|
| 11 |
|
| »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, |
|
| 12 |
|
| да ‚гледају и гледају, али да не виде, и да слушају и слушају, али да не разумеју. Иначе би се обратили и било би им опроштено.‘« |
|
| 13 |
|
| Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу? |
|
| 14 |
|
| »Сејач сеје Реч. |
|
| 15 |
|
| Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. |
|
| 16 |
|
| Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, |
|
| 17 |
|
| али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. |
|
| 18 |
|
| Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, |
|
| 19 |
|
| али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. |
|
| 20 |
|
| Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.« |
|
| 21 |
|
| Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? |
|
| 22 |
|
| Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. |
|
| 23 |
|
| Ко има уши да чује, нека чује.« |
|
| 24 |
|
| И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. |
|
| 25 |
|
| Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.« |
|
| 26 |
|
| Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, |
|
| 27 |
|
| па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. |
|
| 28 |
|
| Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. |
|
| 29 |
|
| Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.« |
|
| 30 |
|
| »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? |
|
| 31 |
|
| Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. |
|
| 32 |
|
| Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.« |
|
| 33 |
|
| И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, |
|
| 34 |
|
| и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао. |
|
| 35 |
|
| Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.« |
|
| 36 |
|
| И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци. |
|
| 37 |
|
| Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом. |
|
| 38 |
|
| А Исус је на крми спавао на узглављу. Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?« |
|
| 39 |
|
| А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!« И ветар утихну и настаде велика тишина. |
|
| 40 |
|
| Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?« |
|
| 41 |
|
| А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?« |
|
|
|
|