1
Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост.
2
Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим?
3
Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас.
4
Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
5
Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас.
6
Таквоме је довољна ова казна већине,
7
па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре.
8
Стога вас молим да према њему покажете љубав.
9
Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни.
10
Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио,
11
да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.
12
Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу,
13
душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.
14
Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи.
15
Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16
једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан?
17
Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.
Serbian Bible (ERV) 2003
Bible League International