Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.
Израелци су четрдесет година лутали пустињом све док нису помрли сви који су били способни за борбу када су отишли из Египта, пошто се нису покоравали ГОСПОДУ. ГОСПОД им се заклео да неће видети земљу за коју се њиховим праоцима заклео да ће је дати нама, земљу којом тече мед и млеко.
Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.
Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци. Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«
А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.« На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«