Luki 19 - Sveta Biblija [Hrvatska Biblija (GKS) 2010]

	Hrvatska Biblija (GKS) 2010 Luki 19


Spremi bilješke

1
On dođe u Jerihon i prolazio je kroz mjesto.

2
Tamo je bio čovjek po imenu Zakej. Bio je carinički starješina, i bio je bogat.

3
Želio je vidjeti Isusa i upoznati ga, ali nije mogao od mnoštva naroda; jer je bio maloga rasta.\

4
Zato potrča naprijed i popne se na divlju smokvu da ga mogne vidjeti; jer je Isus onuda trebao proći.\

5
Kad dođe Isus na ono mjesto, pogleda gore i reče mu: “Zakeju, brzo siđi; jer danas trebam proboraviti u tvojoj kući.”\

6
I siđe brzo, i primi ga s radošću.

7
Svi koji to vidješe mrmljali su i govorili: “Svratio je u kuću grješnika.”

8
A Zakej stupi pred Gospodina i reče: “Gospodine, pola svog imanja dajem siromasima; i ako sam koga prevario, vraćam četverostruko.”\

9
Isus mu reče: “Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on Abrahamov sin.

10
Sin čovječji je došao potražiti i spasiti što je bilo izgubljeno.”

11
A kako je bio blizu Jeruzalema, i jer su mislili ljudi da će odmah nastupiti Božje kraljevstvo, kaza svojim slušateljima još jednu prispodobu.

12
Reče: “Neki čovjek plemenita roda ode u daleku zemlju, da primi kraljevstvo i da se vrati.

13
Zato dozva k sebi svojih deset slugu, predade im deset mina i reče im: Trgujte s tim dok se ja vratim.

14
A njegovi sugrađani mrzili su ga; oni poslaše za njim poslanike i rekoše: Ne ćemo da on kraljuje nad nama.\

15
A kad se on vrati, pošto primi kraljevstvo, dade dozvati k sebi sluge kojima je bio dao novac, da vidi koliko je svaki stekao.

16
Prvi dođe i reče: Gospodaru, tvoja mina donese deset mina.

17
On mu odvrati: Dobro, dobri slugo: jer si mi u malom bio vjeran, imat ćeš vlast nad deset gradova.

18
Drugi dođe i reče: Gospodaru, tvoja mina donese pet mina.

19
Ovomu reče: Ti ćeš vladati nad pet gradova.

20
Treći dođe i reče: Gospodaru, evo tvoja mina! Zavezao sam je u ubrus.

21
Bojao sam se naime tebe, jer si čovjek strog. Uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi sijao.

22
On mu odvrati: Iz tvojih ću ti usta suditi, nevrijedni slugo! Znao si da sam strog čovjek: da uzimam što nisam uložio i da žanjem što nisam sijao.

23
Pa zašto nisi uložio moj novac kod novčara da ga, nakon što dođem, mogu primiti s dobitkom?

24
Tada reče onima što su ondje stajali: Uzmite mu minu i podajte je onome koji ima deset mina!

25
Odvratiše mu: Gospodaru, on već ima deset mina.

26
Kažem vam: Svakome koji ima, dat će se; a tko nema, njemu će se oduzeti što ima.\

27
A one moje neprijatelje koji ne htjedoše da ja kraljujem nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih pred mojim očima!”

28
Poslije tih riječi pođe dalje na putu u Jeruzalem.

29
Kad dođe u blizinu Betfage i Betanije, na goru što se zove Maslinska gora, posla dva svoja učenika

30
i naloži im: “Idite u selo što je pred vama! Ondje ćete na ulazu naći magare privezano, na kojemu još nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite!

31
Upita li vas tko: Zašto ga odvezujete?, odgovorite ovako: Gospodin ga treba.”

32
Poslani otiđoše i nađoše kako im je bio kazao.

33
Kad su odvezivali magare, upitaše ih njegovi gospodari: “Zašto odvezujete magare?”

34
Oni odgovoriše: “Gospodin ga treba.”

35
Tako dovedoše magare k Isusu, staviše svoje haljine na nj i podigoše Isusa na njega.

36
Dok je tako prolazio, prostirali su svoje haljine po putu.

37
I kad se počeo spuštati niz Maslinsku goru, stade sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga jakim glasom za sva čudesna djela što su ih vidjeli.

38
Govorili su: “Blagoslovljen kralj koji dolazi u Gospodnje ime! Mir na nebu i slava na visini!”

39
Tada mu rekoše neki farizeji: “Učitelju, zabrani to svojim učenicima!”

40
On im odvrati: “Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati.”

41
Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim i reče:

42
”Kad bi i ti u ovaj svoj dan spoznao što ti je za mir! Ali je sad sakriveno od tvojih očiju.

43
Doći će dani na tebe kad će te tvoji neprijatelji okružiti opkopom, uokolo te zatvoriti i sa svih te strana pritisnuti.

44
Oni će tebe i tvoju djecu što su u tebi lupiti o zemlju i ne će ostati u tebi kamena na kamenu, jer nisi spoznao vrijeme svoga pohoda.”

45
Tada pođe u Hram i potjera van trgovce.

46
Doviknuo im je: “Stoji pisano: Moja je kuća kuća molitve. A vi načiniste od nje razbojničku spilju.”

47
Svaki je dan učio u Hramu. Svećenički glavari, pismoznanci i vođe naroda gledali su da ga pogube.

48
Ali mu nisu mogli ništa učiniti; jer je sav narod prianjao za njegovu riječ. \


Croatian Bible (GKS) 2010 No Data