Beblia

Biblija u jednoj godini Svibnja 11

1. Kad se Šaul vratio iz potjere za Filistejcima, dojavili su mu: »David je u pustinji blizu En Gedija.«

2. Tada je Šaul odabrao tri tisuće ljudi iz cijelog Izraela i krenuo u potragu za Davidom i njegovim ljudima. Tražili su ih kod Stijena divokoza.

3. Uz put su naišli na ovčje torove. Tu je bila i jedna pećina gdje su se u dnu sakrili David i njegovi ljudi. Šaul je ušao da obavi nuždu.

4. Ljudi su rekli Davidu: »Ovo je dan na koji je BOG mislio kad ti je rekao: ‘Predat ću ti tvog neprijatelja, a ti čini s njim što želiš.’« David se prikrao i odsjekao komadić Šaulovog ogrtača.

5. No poslije ga je zbog toga mučila savjest.

6. Rekao je svojim ljudima: »Ne dao BOG da tako nešto učinim svom gospodaru, BOŽJEM pomazaniku. Neću dići ruku na njega jer je on BOŽJI pomazanik .«

7. Tim je riječima David obuzdao svoje ljude. Nije im dopustio da napadnu Šaula koji je izašao iz pećine i otišao svojim putem.

8. Tada je David izašao iz pećine i doviknuo Šaulu: »Moj gospodaru kralju!« Kad se Šaul okrenuo, David se duboko poklonio licem do zemlje.

9. Rekao mu je: »Zašto slušaš kad ljudi govore da ti David želi zlo?

10. Danas si se svojim očima mogao uvjeriti da te BOG u ovoj pećini predao meni. Neki su me nagovarali da te ubijem, ali poštedio sam te. Ne želim dići ruku na svoga gospodara, BOŽJEG pomazanika.

11. Oče moj, pogledaj ovaj komadić tvog ogrtača u mojoj ruci! Odsjekao sam ga, a nisam te ubio. Shvati da nisam griješio i da ti ne želim zlo. Nisam ti učinio ništa nažao, a ti me ipak progoniš i želiš mi oduzeti život.

12. Neka BOG presudi između nas dvojice. Neka te BOG kazni za zlo koje si mi učinio, ali ja neću činiti ništa protiv tebe.

13. Stara izreka kaže: ‘Od zlih ljudi dolaze zla djela.’ Zato neću dići ruku na tebe.

14. Na koga je to krenuo kralj Izraela? Koga to progoniš? Mrtvog psa! Običnu buhu!

15. Neka BOG presudi među nama. Neka razmotri moj slučaj, neka me opravda i spasi od tebe.«

16. Kad je David ovo izrekao, Šaul je pitao: »Je li to tvoj glas, moj sine Davide?« Potom je glasno zaplakao.

17. »Pravedniji si od mene«, rekao je. »Dobrim si mi uzvratio za zlo koje sam ti nanio.

18. Danas si pokazao da se dobro ophodiš sa mnom. Nisi me ubio iako me BOG prepustio tebi u ruke.

19. Kad tko nađe svog neprijatelja, ne pušta ga da ode. Neka te BOG nagradi za dobro koje si mi danas učinio.

20. Sad sam siguran da ćeš biti kralj i da će izraelsko kraljevstvo biti jako pod tvojom vlasti.

21. Zato mi se zakuni BOGOM da nećeš poubijati moje potomke, niti izbrisati moje ime iz obitelji moga oca.«

22. David se zakleo Šaulu. Tada se Šaul vratio kući, a David i njegovi ljudi vratili su se u svoje planinsko skrovište.

1 Samuelu 25:1-44

1. Samuel je umro. Cijeli se Izrael okupio i tugovao za njim. Sahranili su ga u njegovom rodnome gradu Rami. David se u međuvremenu uputio u pustinju Paran .

2. U gradu Maonu živio je jedan veoma bogat čovjek. Imao je posjed u Karmelu s tri tisuće ovaca i tisuću koza. Otišao je ondje da bi šišao ovce.

3. Zvao se Nabal i bio je iz Kalebove obitelji. Imao je pametnu i lijepu ženu po imenu Abigajla, ali on je bio grub i zao.

4. David je u pustinji čuo da se kod Nabala šišaju ovce.

5. Poslao je desetoricu mladića i rekao im: »Idite gore u Karmel k Nabalu i pozdravite ga u moje ime.

6. Recite mu: ‘Želim ti sve najbolje , tebi i tvojim ukućanima, i svemu što je tvoje.

7. Čujem da šišate ovce. Tvoji su pastiri boravili neko vrijeme u našoj blizini, ali nismo im učinili ništa nažao. Sve vrijeme dok su bili u Karmelu, ništa im nije nedostajalo.

8. Pitaj svoje sluge i oni će ti to potvrditi. Stoga, budi dobar prema mojim mladićima jer dolazimo k tebi u vrijeme obilja. Molim te, daj nam što možeš jer i mi smo tvoji sluge.’«

9. Davidovi su mladići stigli kod Nabala i prenijeli mu Davidovu poruku. Potom su čekali.

10. »Tko je uopće taj David?« odgovorio je Nabal Davidovim slugama. »Tko je taj Jišajev sin? Mnogo je slugu koji bježe od svojih gospodara ovih dana.

11. Zar da svoj kruh, vodu i meso, pripremljeno za radnike koji šišaju ovce, dam ljudima koji dolaze tko zna odakle?«

12. Davidovi su se mladići vratili i sve ispričali Davidu.

13. David im je rekao: »Neka svatko uzme svoj mač!« David i njegovi ljudi opasali su svoje mačeve. Njih oko četiristo krenulo je s Davidom, dok je dvjestotinjak ljudi ostalo čuvati stvari.

14. Jedan od slugu rekao je Nabalovoj ženi Abigajli: »David je poslao glasnike iz pustinje da pozdrave našega gospodara, ali on ih je grubo otjerao.

15. Ti su ljudi bili vrlo dobri prema nama. Nisu nam učinili ništa nažao. Cijelo vrijeme, dok smo boravili vani, blizu njih, ništa nam nije nestalo.

16. Noću i danju bili su nam poput zaštitnog zida, cijelo vrijeme dok smo blizu njih napasali stada.

17. Sad razmisli i vidi što možeš učiniti jer nevolja prijeti našem gospodaru i cijelom njegovome kućanstvu, a on je takva sirovina da mu se ništa ne može reći.«

18. Abigajla je brzo skupila dvjesto kruhova, dva mijeha vina, pet već pripremljenih ovaca, košaru prženog žita, sto šaka suhoga grožđa i dvjesto gruda sušenih smokava. Sve je natovarila na magarce.

19. Rekla je svojim slugama: »Idite naprijed! Ja ću za vama.« No svome mužu Nabalu nije rekla ništa o tome.

20. Jašući na magarcu, silazila je planinskim putem, kad joj je ususret došao David sa svojim ljudima.

21. David je baš razmišljao: »Uzalud sam u pustinji čuvao imovinu tog čovjeka da mu se ništa ne izgubi. A on mi za dobro vraća zlim.

22. Neka me stigne BOŽJA kazna ako do jutra ne pobijem sve muškarce na njegovom imanju!«

23. Kad je Abigajla ugledala Davida, brzo je sišla s magarca i duboko se pred njim poklonila, licem do zemlje.

24. Pred njegovim je nogama rekla: »Moj gospodaru, za sve sam ja kriva. Molim te, dopusti da ti objasnim. Saslušaj svoju sluškinju.

25. Neka moj gospodar ne obraća pažnju na onu sirovinu Nabala. On je baš kakvo mu je ime — glupan, i glupost ga prati. No ja, tvoja sluškinja, nisam vidjela mladiće koje si poslao.

26. BOG te je odvratio od prolijevanja krvi i osvećivanja vlastitom rukom. Zaklinjem se i BOGU i tebi, želim da tvojim neprijateljima i svima koji ti žele zlo bude kao Nabalu.

27. I neka se ovaj poklon, koji je tvoja sluškinja donijela svome gospodaru, dâ tvojim mladićima.

28. Molim te, oprosti svojoj sluškinji! BOG će sigurno učvrstiti vlast moga gospodara i njegovih potomaka jer ti vodiš BOŽJE bitke. Želim ti da ne skriviš nikakvo zlo, sve dok si živ.

29. Ako te budu progonili i pokušavali ubiti, život moga gospodara bit će siguran u tvome BOGU, a životi tvojih neprijatelja bit će odbačeni poput kamena iz praćke.

30. Kad BOG učini za moga gospodara sve ono dobro što ti je obećao i kad te postavi za vladara Izraela,

31. nećeš imati na savjesti teret krvoprolića i osvete. Kad BOG blagoslovi moga gospodara, neka se on tada sjeti svoje sluškinje.«

32. David joj je odgovorio: »Blagoslovljen neka je Izraelov BOG koji te danas poslao meni ususret!

33. Neka si blagoslovljena zbog svoga zdravog razuma. I neka si blagoslovljena što si me danas odvratila od krvoprolića i osvete.

34. Zaklinjem se Izraelovim BOGOM, koji me spriječio da ti nanesem zlo, da se nisi požurila i došla do mene, ni jedan muškarac kod Nabala ne bi do jutra ostao živ.«

35. Zatim je David primio darove koje je donijela. Rekao joj je: »Idi kući u miru. Poslušao sam te i ispunio ti želju.«

36. Kad se Abigajla vratila k Nabalu, on je u kući imao gozbu poput kraljevske. Bio je dobro raspoložen i dobrano pijan pa mu do zore nije ništa govorila.

37. Ujutro se Nabal otrijeznio, a ona mu je sve ispričala. Izdalo ga je srce i ukočio se kao kamen.

38. Desetak dana kasnije, BOG ga je dokrajčio i Nabal je umro.

39. Kad je David čuo da je Nabal umro, rekao je: »Neka je blagoslovljen BOG jer je osvetio uvredu koju sam pretrpio od Nabala. Bog je svoga slugu odvratio od zla, a Nabalovu krivnju svalio na njega samog.« Potom je David poslao poruku za Abigajlu. Tražio ju je da postane njegova žena.

40. Davidovi su sluge otišli u Karmel i rekli Abigajli: »David nas je poslao k tebi da te dovedemo, da mu postaneš žena.«

41. Ona se duboko poklonila i rekla: »Tvoja ti je sluškinja spremna služiti i prati noge slugama svoga gospodara.«

42. Abigajla je brzo uzjahala magarca. U pratnji svojih pet sluškinja krenula je s Davidovim glasnicima. Postala mu je žena.

43. David je također oženio i Ahinoamu iz Jezreela. Imao je, dakle, dvije žene.

44. Šaul je svoju kćer Mikalu, Davidovu ženu, dao Laiševom sinu Paltiju iz Galima.

Psalmi 60:1-5

1. Voditelju zbora. Po melodiji »Ljiljan saveza«. Davidov »miktam«, za pouku. Napisan kad se borio protiv Aramejaca iz Naharaima i Sobe, i kad se Joab vratio i pobio dvanaest tisuća Edomaca u Dolini soli. Odbacio si nas, Bože, rasuo si nas, bio si ljut, a sada, obnovi nas.

2. Potresao si zemlju i rascijepila se. Zatvori joj pukotine jer još se trese.

3. Pokazao si svom narodu što su nevolje, napio nas vinom, posrćemo kao pijanice.

4. Ali postavio si zastavu onima koji su ti vjerni, da se ondje okupe i van dometa strijelaca sklone. Selah

5. Daj nam pobjedu, molbu nam ispuni, da se mogu spasiti tvoji voljeni.

Izreka 16:3-3

3. Povjeri BOGU sve što radiš, i tvoji će planovi biti uspješni.

Ivanu 1:29-51

29. Sutradan je Ivan vidio Isusa kako mu prilazi i rekao: »Gledajte Janje Božje , on uzima na sebe grijehe svijeta.

30. To je onaj za kojega sam rekao: ‘Poslije mene dolazi čovjek koji je veći od mene jer je bio prije mene.’

31. Ni ja nisam znao tko je on, ali ja sam došao krstiti vodom da bi Izrael mogao vidjeti tko je on.«

32. Tada je Ivan ispričao što je vidio i čuo: »Vidio sam kako se Duh spušta s neba u obliku goluba i ostaje na njemu.

33. Ja osobno nisam znao tko je on, ali mi je onaj koji me je poslao da krstim vodom rekao: ‘Vidjet ćeš Duha kako se spušta na određenog čovjeka i ostaje na njemu. On je taj koji će krstiti Svetim Duhom.’

34. To sam vidio vlastitim očima i svjedočim da je On Božji Sin.«

35. Sutradan je Ivan ponovo bio ondje s dvojicom svojih učenika.

36. Kad je vidio Isusa da prolazi, rekao je: »Evo Janjeta Božjeg.«

37. Kad su dvojica učenika čula Ivana, pošla su za Isusom.

38. Isus se okrenuo, vidio da ga slijede i upitao ih: »Što hoćete?« Oni su mu odgovorili: »Rabbi — što znači ‘Učitelju!’ — gdje stanuješ?«

39. »Dođite i vidite«, odvratio im je. I oni su pošli za njim i vidjeli gdje stanuje te proveli s njim cijeli dan. Bilo je oko četiri sata popodne.

40. Jedan od te dvojice, koji su čuli Ivanove riječi i pošli za Isusom, bio je Andrija, brat Šimuna Petra.

41. Prvo je potražio svoga brata Šimuna i rekao mu: »Našli smo Mesiju!« — što znači Krista.

42. Andrija je doveo Šimuna Petra k Isusu, a Isus ga je pogledao i rekao mu: »Ti si Šimun, sin Ivanov. Zvat ćeš se Kefa, što odgovara imenu Petar «.

43. Sutradan je Isus odlučio poći u Galileju. Pronašao je Filipa i rekao mu: »Pođi za mnom!«

44. Filip je bio iz Betsaide, Andrijina i Petrova grada.

45. Filip je pronašao Natanaela i rekao mu: »Našli smo onoga o kojem je Mojsije pisao u Zakonu i o kojem su pisali proroci. To je Isus, sin Josipa iz Nazareta.«

46. »Može li išta dobro doći iz Nazareta?« upitao ga je Natanael. »Dođi i vidi«, odvratio je Filip.

47. Isus je vidio Natanaela kako mu prilazi te mu rekao: »Evo pravog Izraelca koji nije varalica.«

48. »Odakle me poznaješ?« upitao je Natanael. »Vidio sam te dok si bio ispod smokve, prije nego što te Filip pozvao«, odgovorio mu je Isus.

49. »Učitelju , ti si Božji Sin!« odvratio mu je Natanael. »Ti si Izraelov kralj.«

50. Na to će Isus: »Vjeruješ li zato što sam rekao da sam te vidio pod smokvom? Vidjet ćeš i mnogo veće stvari od toga!«

51. Onda im je Isus rekao: »Govorim vam istinu. Vidjet ćete Nebo kako se otvara i Božje anđele kako se uspinju i spuštaju nad Sina Čovječjeg.«

Croatian Bible (SHP) 2019

Biblija: Suvremeni Hrvatski Prijevod (SHP) @ 2019 Bible League International