Beblia

Biblija u jednoj godini Svibnja 22

1. Nakon nekog vremena, Abšalom je nabavio bojna kola, konje i pedesetoricu ljudi da trče ispred njega.

2. Ustajao bi rano i stajao pokraj gradskih vrata . Kad bi netko dolazio s nekim problemom kod kralja Davida po savjet, Abšalom bi mu prišao i razgovarao s njim. Pitao bi ga: »Iz kojeg si grada?« Čovjek bi mu odgovorio iz kojeg je izraelskog plemena.

3. Abšalom bi mu tada rekao: »Vidiš, tvoji zahtjevi su dobri i pravedni, ali kralj te neće saslušati.«

4. I još bi mu rekao: »E, kad bi mene postavili za suca u ovoj zemlji! Svatko bi mogao doći k meni sa svojom parnicom ili slučajem, a ja bih mu pravedno sudio.«

5. Kad god bi netko prišao da mu se pokloni, Abšalom bi ga zagrlio i poljubio.

6. Tako se ponašao prema svim Izraelcima koji su dolazili kod kralja po pravdu. Na taj je način pridobio njihova srca.

7. Nakon četiri godine Abšalom je rekao kralju: »Pusti me u Hebron da izvršim zavjet koji sam dao BOGU.

8. Dok sam živio u Gešuru u Aramu, obećao sam: ‘BOŽE, ako me dovedeš natrag u Jeruzalem, služit ću ti na poseban način.’«

9. »Idi u miru«, odgovori kralj i Abšalom ode u Hebron.

10. Potom je Abšalom svim izraelskim plemenima poslao špijune s porukom: »Kad začujete zvuk roga, uzviknite: ‘Abšalom je kralj u Hebronu!’«

11. Dvjesto je ljudi krenulo s kraljevim sinom iz Jeruzalema. Pozvao ih je kao goste u pratnji, a oni su otišli s njim, ne sluteći ništa o njegovim planovima.

12. Ahitofel je bio Davidov savjetnik. Bio je iz grada Giloa. Dok je Abšalom prinosio žrtve, pozvao je Ahitofela da mu se pridruži. Tako se Abšalomova urota razvijala i sve je više ljudi pristajalo uz njega.

13. Glasnik je došao k Davidu i rekao: »Izraelci se sve više priklanjaju Abšalomu.«

14. Nato je David rekao svim svojim službenicima u Jeruzalemu: »Bježimo odmah jer inače ni jedan od nas neće pobjeći Abšalomu! Požurimo da nas ne preduhitri i pobije sve u gradu!«

15. Kraljevi su službenici odgovorili: »Gospodaru kralju, učinit ćemo što god odlučiš.«

16. Kralj je krenuo u pratnji svih ukućana. Ostavio je samo svojih deset žena ropkinja da vode brigu o palači.

17. Kad je kraljevska povorka odlazila iz grada, kralj je zastao pored posljednje kuće.

18. Kraj njega su prolazili svi njegovi službenici, Kerećani i Pelećani , kao i svih šest stotina Gaćana koji su s kraljem došli iz Gata.

19. Kralj se obratio Itaju iz Gata: »Zašto i ti ideš s nama? Ionako si stranac, prognanik iz svoje zemlje. Vrati se i ostani uz novog kralja.

20. Tek si mi se jučer pridružio. Ne trebaš lutati sa mnom od jednog mjesta do drugog. Povedi svoje sunarodnjake i vratite se. Neka vam BOG iskaže svoju ljubav i vjernost.«

21. Ali Itaj je odgovorio kralju: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, gospodaru kralju, gdje god budeš, živ ili mrtav, tu će biti i tvoj sluga.«

22. Nato će mu David: »Dobro, pođimo dalje.« Tako je Itaj iz Gata nastavio dalje u povorci sa svim drugim Gaćanima i njihovim obiteljima.

23. Svi su glasno plakali dok je prolazio David sa svojim ljudima. Povorka je prošla preko doline potoka Kidrona i krenula dalje, putem prema pustinji.

24. Abjatar i Sadok, kao i svi Leviti, nosili su kovčeg Božjeg saveza. Spustili su ga i čekali dok pored njega nije prošao sav narod na izlasku iz grada.

25. Kralj je rekao Sadoku: »Vrati Božji kovčeg u grad. Ako mi je BOG naklonjen, vratit ću se u Jeruzalem i ponovo vidjeti Božji kovčeg i mjesto gdje stoji.

26. Ako mi BOG nije naklonjen, neka sa mnom čini kako misli da je najbolje.«

27. Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: »Zar ne shvaćaš što se događa? Mirno se vrati u grad sa svojim sinom Ahimaasom i s Jonatanom, Abjatarovim sinom,

28. a ja ću na riječnim prijelazima prema pustinji čekati vijesti od vas.«

29. Tako su Sadok i Abjatar vratili Božji kovčeg i ostali u Jeruzalemu.

30. David se plačući uspinjao na Maslinsku goru, pokrivene glave i bos. I sav se narod s njim uspinjao plačući, pokrivenih glava.

31. David je primio vijest da je Ahitofel među urotnicima s Abšalomom. Pomolio se: »BOŽE, učini da Ahitofelovi savjeti budu glupi.«

32. David je stigao na vrh Maslinske gore, gdje se štovalo Boga, a ondje ga je dočekao Arkijac Hušaj, razderane odjeće i glave posute zemljom u znak tuge.

33. David mu je rekao: »Ako kreneš sa mnom, bit ćeš mi na teret.

34. No ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, bit ću ti sluga. Prije sam bio sluga tvog oca, a sad ću služiti tebi’, pomoći ćeš mi tako što ćeš kvariti Ahitofelove savjete.

35. Sve što čuješ u kraljevoj palači prenosit ćeš svećenicima Sadoku i Abjataru.

36. S njima su i njihovi sinovi Ahimaas i Jonatan pa ćeš mi po njima javljati sve što čuješ.«

37. Tako je Davidov prijatelj Hušaj stigao u Jeruzalem baš kad je Abšalom ulazio u grad.

2 Samuelu 16:1-23

1. Kad se David udaljio od vrha Maslinske gore, ugleda Sibu, Mefibošetovog slugu, kako čeka s dva osedlana magarca, natovarena s dvjesto kruhova, sto gruda grožđica, sto komada svježeg voća i mijehom vina.

2. Kralj ga upita: »Što ćeš s tim?« A Siba odgovori: »Magarci su za kraljevu obitelj za jahanje, kruh i voće slugama za jelo, a vino za okrepu umornima u pustinji.«

3. Tada ga upita kralj: »A gdje je Mefibošet, unuk tvoga gospodara?« »Ostao je u Jeruzalemu«, odgovori Siba, »jer misli kako će mu sad izraelski narod vratiti kraljevstvo njegovog djeda.«

4. Nato mu kralj reče: »Sve što je bilo Mefibošetovo, sad pripada tebi.« Siba je odgovorio: »Ponizno zahvaljujem. Samo želim uvijek uživati naklonost svoga gospodara kralja!«

5. Kad je kralj David stigao do grada Bahurima, istrčao je pred njega Šimej, sin Gerin. Bio je on iz Šaulove obitelji i proklinjao je Davida.

6. Bacao je kamenje na kraljevsku povorku, ali svi ratnici i narod okružili su kralja.

7. Šimej je vikao proklinjući: »Odlazi! Odlazi, krvniče, ništarijo!

8. Oduzeo si Šaulu kraljevstvo, a BOG ti sad vraća za svu prolivenu krv Šaulove obitelji. BOG je kraljevstvo predao tvome sinu Abšalomu. Evo, stiglo te zlo jer si krvnik!«

9. Tada je Abišaj, Serujin sin, rekao kralju: »Zar da te proklinje ovo crknuto pseto, moj gospodaru kralju? Pusti me da prijeđem i odrubim mu glavu.«

10. No kralj reče: »Što ću s vama, Serujini sinovi? Ako on proklinje mene, jer mu je BOG zapovjedio da me proklinje, tko onda može pitati zašto to radi?«

11. Zatim se obrati Abišaju i svim slugama: »Rođeni me sin želi ubiti. Zašto onda to ne bi želio i ovaj čovjek iz Benjaminovog plemena? Pustite ga neka proklinje jer mu je to zapovjedio BOG.

12. Možda će BOG vidjeti nepravdu koja mi se događa i uzvratiti mi dobrim za svaku njegovu kletvu.«

13. Tako su David i njegovi ljudi nastavili dalje putem, a Šimej je išao padinom brda nasuprot povorci. Proklinjao je Davida i bacao na njega kamenje i grude zemlje.

14. Kralj i svi ljudi koji su bili s njim stigli su iscrpljeni na rijeku Jordan. Tu su se odmorili i okrijepili.

15. U međuvremenu, Abšalom je ušao u Jeruzalem, praćen Izraelcima koji su ga podržavali. I Ahitofel je bio s njima.

16. Arkijac Hušaj, Davidov prijatelj, došao je kod Abšaloma i pozdravio ga: »Živio kralj! Živio kralj!«

17. Abšalom ga je upitao: »Zar tako pokazuješ odanost prijatelju? Zašto nisi otišao s njim?«

18. »Ne«, odgovorio je Hušaj, »odan sam onome kojeg je izabrao BOG, ovi ljudi i svi Izraelci. S njim ću ostati.

19. Kome bih trebao služiti? Zar ne bih trebao služiti sinu? Kao što sam služio tvome ocu, tako ću služiti i tebi.«

20. Tada se Abšalom obratio Ahitofelu: »Savjetuj nas! Što da radimo?«

21. Ahitofel je odgovorio: »Spavaj sa ženama ropkinjama svog oca, koje je on ostavio da vode brigu o palači. Cijeli će Izrael čuti kako si ga ponizio pa će ojačati svi koji te podržavaju.«

22. Na ravnome krovu palače podigli su šator za Abšaloma te je spavao sa ženama ropkinjama svog oca. Cijeli je Izrael mogao to vidjeti.

23. U to je vrijeme savjet Ahitofela vrijedio kao da je Božja riječ. Kad su ga pitali za mišljenje, i David i Abšalom poštovali su njegov savjet kao da je Božja riječ.

Psalmi 66:8-15

8. Blagoslivljajte našeg Boga, narodi, neka se čuju hvalospjevi!

9. Naše je duše sačuvao žive i nije dao da nam se noga oklizne.

10. Ti si nas, Bože, provjerio, pročistio nas kao u vatri srebro.

11. U mrežu si nas zapleo, teret nam na leđa natovario.

12. Pustio si da nam jašu po glavi, prošli smo i kroz vatru i kroz vodu, ali si nas doveo na sigurno.

13. Sa žrtvama paljenicama u tvoj ću ući Hram, izvršit ću što sam ti zavjetovao,

14. što sam usnama izgovorio i ustima u nevolji obećao.

15. Prinijet ću ti paljenice od utovljenih životinja, podići će se dim od ovnova loja, prinijet ću ti žrtve od goveda i jaraca. Selah

Izreka 16:27-30

27. Ništarija smišlja zle naume, a govor mu je poput vatre.

28. Pokvaren čovjek izaziva svađe i ogovarač rastavlja prijatelje.

29. Nasilnik zavodi bližnjega i vodi ga putem koji ne valja.

30. Tko namiguje, smišlja nešto kvarno, a tko stišće usne, radi neko zlo.

Ivanu 7:1-27

1. Nakon toga, Isus je putovao Galilejom. Judeju je nastojao izbjeći jer su ga Židovi htjeli ubiti.

2. Bližio se židovski Blagdan skloništa.

3. Tada su mu braća rekla: »Pođi odavde u Judeju, da tvoji učenici vide čuda koja činiš.

4. Tko želi da se za njega zna, ne čini djela u tajnosti. Ako već činiš takva djela, pokaži se svijetu!«

5. Čak ni njegova braća nisu vjerovala u njega.

6. Isus im je odgovorio: »Moje vrijeme još nije došlo. Za vas je, pak, dobro svako vrijeme.

7. Vas svijet ne može mrziti. Mene mrzi jer govorim ljudima ovoga svijeta da su im djela zla.

8. Vi samo pođite na blagdansko slavlje. Ja ne idem jer moje vrijeme još nije došlo.«

9. Tako im je rekao i ostao u Galileji.

10. Nakon što su njegova braća otišla na blagdansko slavlje, otišao je i on, ali ne javno, već potajno.

11. Na svečanosti, Židovi su tražili Isusa među pristiglima. »Gdje je onaj čovjek?« raspitivali su se.

12. Bilo je ondje mnoštvo ljudi. Mnogi su od njih potajno raspravljali o Isusu. »Dobar je on čovjek«, govorili su jedni. Drugi bi odvraćali: »Ne, on zavodi narod.«

13. No nitko nije o njemu govorio otvoreno jer su se bojali Židova.

14. Negdje, usred blagdanskog slavlja, Isus je otišao u Hram i počeo poučavati.

15. Židovi su zadivljeno govorili: »Odakle mu toliko znanje, a nema škole koje mi imamo?«

16. »Nauk nije moj«, odgovorio im je Isus. »Dao mi ga je Onaj koji me poslao.

17. Tko je spreman ispunjavati Božju volju, prepoznat će je li moj nauk od Boga ili moj vlastiti.

18. Tko iznosi vlastite misli, želi prigrabiti slavu za sebe. Tko želi dati slavu onome koji ga je poslao — taj je istinit i u njemu nema ništa lažno.

19. Mojsije vam je dao Zakon! No nitko od vas ne živi u skladu s njim. Zašto me želite ubiti?«

20. Ljudi su mu odgovorili: »Opsjednut si zlim duhom! Tko te to želi ubiti?«

21. Na to im je Isus rekao: »Učinio sam čudo i vi ste svi zadivljeni.

22. Mojsije vam je dao zakon o obrezanju — zapravo, nije ga dao Mojsije, nego vaši preci — i vi obrezujete djecu na šabat.

23. Dijete, dakle, može biti obrezano i na šabat a da se ne prekrši Mojsijev zakon. Kako se onda možete ljutiti na mene što sam ozdravio čitavog čovjeka na šabat?

24. Prestanite suditi po vanjskim stvarima i počnite suditi kako je doista pravedno!«

25. Tada su neki stanovnici Jeruzalema počeli govoriti: »Zar to nije onaj kojeg žele ubiti?

26. Pogledajte! Javno govori, a nitko ga ne pokušava spriječiti. Zar je moguće da vođe smatraju kako je on doista Krist?

27. Ali svi znamo odakle je ovaj čovjek. Kad Krist dođe, nitko neće znati odakle je.«

Croatian Bible (SHP) 2019

Biblija: Suvremeni Hrvatski Prijevod (SHP) @ 2019 Bible League International