Beblia

Biblija u jednoj godini Lipanj 11

1. Prorok Elizej pozvao je jednog od proroka i rekao mu: »Spremi se, uzmi u ruku ovaj mali vrč s uljem pa idi u Ramot u Gileadu.

2. Kad tamo stigneš, potraži Jehua, Jošafatovog sina i Nimšijevog unuka. Idi k njemu, odvoji ga od njegovih drugova i odvedi u unutrašnju sobu.

3. Zatim uzmi vrč, izlij mu ulje na glavu i reci: Ovako govori BOG: ‘Pomazujem te za kralja Izraela.’ Potom otvori vrata i bježi bez oklijevanja.«

4. Tako je onaj mladić, prorok, otišao u Ramot u Gileadu.

5. Kad je stigao, našao je vijeće vojnih zapovjednika kako sjede zajedno. Rekao je: »Zapovjedniče, imam poruku za tebe.« »Za kojeg od nas?« upitao je Jehu. »Za tebe, zapovjedniče«, odgovorio je mladić.

6. Jehu je ustao i ušao u kuću. Mladić prorok izlio je ulje na Jehuovu glavu i rekao mu: »Ovako govori BOG Izraela: ‘Pomazujem te za kralja Božjeg naroda Izraela.

7. Ti ćeš uništiti vladarsku lozu svoga gospodara Ahaba, a ja ću izvršiti osvetu na Izabeli za krv svojih slugu proroka, kao i za krv svih drugih Božjih slugu.

8. Cijela će Ahabova obitelj nestati. Istrijebit ću sve muškarce iz Ahabove obitelji u Izraelu, bili oni robovi ili slobodni, sve do posljednjega.

9. Učinit ću s Ahabovom obitelji jednako kao što sam učinio s obitelji Jeroboama, Nebatovog sina, i s obitelji Baaše, Ahijinog sina.

10. Izabelu će na tlu Jezreela požderati psi i nitko je neće sahraniti.’« Mladić je zatim otvorio vrata i pobjegao.

11. Kad je Jehu izašao i pridružio se službenicima svoga gospodara, jedan ga je od njih upitao: »Je li sve u redu? Zašto je taj luđak došao k tebi?« »Znate i sami kakav je to čovjek i što običava govoriti«, odgovorio je Jehu.

12. »Ne znamo«, rekli su. »Reci nam!« A Jehu im kaže: »Pričao je nešto, a potom je rekao: ‘Ovako govori BOG: Postavljam te za kralja Izraela.’«

13. Tada je svatko od njih brzo uzeo svoj ogrtač. Zajedno su ih prostrli po stepenicama pred Jehuom i zatrubili u ovnovske rogove. Objavili su: »Jehu je kralj!«

14. Jehu, Jošafatov sin i Nimšijev unuk, skovao je urotu protiv Jorama. A Joram i cijeli Izrael branili su u to vrijeme Ramot u Gileadu od aramejskoga kralja Hazaela.

15. No kralj Joram vratio se u Jezreel kako bi se oporavio od rana koje su mu zadali Aramejci u borbi s aramejskim kraljem Hazaelom. Jehu je rekao svojim službenicima: »Ako ste uz mene, ne dajte nikom da pobjegne iz Ramota i dojavi vijesti u Jezreel.«

16. Zatim se na svojim kolima odvezao za Jezreel jer se ondje odmarao Joram. I judejski je kralj Ahazija došao ondje posjetiti Jorama.

17. Kad je izvidnik na kuli grada Jezreela vidio u daljini ljude kako se približavaju, povikao je: »Vidim veliku skupinu ljudi!« »Neka se jedan od konjanika«, zapovjedio je Joram, »pošalje njima ususret, da provjeri dolaze li u miru.«

18. Tako je konjanik odjahao ususret Jehuu. Rekao je: »Kralj te pita: ‘Dolaziš li u miru?’« »Što se ti brineš o miru?« odgovorio je Jehu. »Okreni se i jaši iza mene.« Izvidnik je dojavio kralju: »Glasnik je stigao do skupine, ali se ne vraća od njih.«

19. Tada je Joram poslao drugog konjanika. Kad je stigao do njih, rekao je: »Kralj te pita: ‘Dolaziš li u miru?’« Jehu je odgovorio: »Što se ti brineš o miru? Okreni se i jaši iza mene.«

20. Izvidnik je ponovo dojavio: »Stigao je do skupine i ne vraća se. No prepoznajem onoga tko vozi kola kao luđak. To je Jehu, Nimšijev sin.«

21. »Upregnite mi kola!« zapovjedio je Joram. Kad su pripremili kola i konje, izraelski kralj Joram i judejski kralj Ahazija, svaki u svojim kolima, odvezli su se ususret Jehuu. Susreli su se na imanju Nabota iz Jezreela.

22. Kad je Joram ugledao Jehua, upitao ga je: »Dolaziš li u miru, Jehu?« »Kakav je to mir«, odgovorio je Jehu, »dok ima toliko štovanja idola i vračanja tvoje majke Izabele?«

23. Nato je Joram okrenuo konje i dao se u bijeg, doviknuvši Ahaziji: »Pazi, Ahazija, to je izdaja!«

24. A Jehu napne svoj lûk i pogodi Jorama između lopatica, posred leđa. Strijela mu je probola srce i on je pao u svojim kolima.

25. Jehu je rekao Bidkaru, vozaču svojih kola: »Podigni ga i baci na imanje Nabota iz Jezreela. Sjeti se kako smo se ti i ja, jedan pored drugoga, vozili iza njegovog oca Ahaba, kad je BOG objavio protiv njega:

26. ‘Kao što je sigurno da sam ovdje jučer vidio krv Nabata i njegovih sinova, tako ću sigurno i tebe kazniti na ovoj zemlji.’ Zato ga sad podigni i baci na tu zemlju, kao što je BOG tada bio objavio.«

27. Kad je judejski kralj Ahazija vidio što se događa, pobjegao je putem prema Bet Haganu. Jehu je krenuo za njim u potjeru, govoreći: »Ubijte i njega!« Ahazija je bio ranjen u kolima na putu za Gur, blizu Ibleama. Uspio je pobjeći u Megido, ali je ondje umro.

28. Sluge su prenijeli njegovo tijelo kolima u Jeruzalem i sahranili ga u grobnici njegovih predaka u Davidovom gradu.

29. Ahazija je postao kralj Jude u jedanaestoj godini vladavine izraelskoga kralja Jorama, Ahabovog sina.

30. Jehu je stigao u Jezreel. Kad je Izabela to čula, namazala je oči i uredila kosu te je čekala gledajući kroz prozor.

31. Čim je Jehu ušao na gradska vrata, ona je viknula: »Dolaziš li u miru Zimri, ubojico svoga gospodara?«

32. Jehu podigne pogled prema prozoru i glasno upita: »Tko je na mojoj strani? Tko?« Dvojica ili trojica sluga eunuha pogledali su prema njemu.

33. Jehu im je rekao: »Bacite je dolje!« I oni su je bacili. Njezina je krv poprskala zidove i konje koji su je izgazili.

34. Tada je Jehu ušao unutra te jeo i pio. Rekao je: »Pobrinite se za onu prokletnicu i sahranite je jer je kraljeva kći.«

35. No kad su je otišli sahraniti, od njezinog tijela nisu našli ništa drugo osim lubanje, stopala i šaka.

36. Kad su se vratili i sve prenijeli Jehuu, on je izjavio: »To je BOG rekao preko svoga sluge Tišbijca Ilije: ‘Psi će požderati Izabelino tijelo na polju u Jezreelu.

37. Njezini će ostaci biti poput đubra na polju, tako da je nitko neće moći prepoznati.’«

2 Kraljevima 10:1-36

1. U Samariji su živjela sedamdesetorica muških potomaka Ahabove obitelji. Jehu je poslao pisma poglavarima grada Jezreela, starješinama i skrbnicima Ahabovih nasljednika u Samariji. Pisao im je:

2. »Potomci vašega gospodara su s vama, imate kola i konje, dobro utvrđeni grad i oružje. Stoga, čim dobijete ovo pismo,

3. izaberite najboljeg i najdostojnijeg od Ahabovih potomaka i okrunite ga za kralja. Potom budite spremni boriti se za kraljevsku obitelj.«

4. Oni su se strašno uplašili. Govorili su: »Dvojica kraljeva nisu mogla zaustaviti Jehua. Kako li ćemo mu se tek mi suprotstaviti?«

5. Upravitelj palače, zapovjednik grada, starješine i staratelji poslali su Jehuu poruku: »Tvoje smo sluge i učinit ćemo sve što nam zapovjediš. Nikog nećemo proglašavati kraljem. Učini onako kako misliš da je najbolje.«

6. Jehu im je tada napisao drugo pismo u kojem je stajalo: »Ako ste na mojoj strani i spremni ste mi se pokoriti, do sutra u ovo vrijeme dođite k meni u Jezreel s glavama potomaka vašega gospodara.« Sedamdesetorica kraljevih potomaka bili su na skrbi i odgoju kod vodećih ljudi iz grada.

7. Kad je stiglo ovo pismo, pobijena su sva sedamdesetorica. Poglavari su stavili njihove glave u košare i sve poslali Jehuu u Jezreel.

8. Kad je glasnik dojavio Jehuu da su donesene glave kraljevih potomaka, ovaj je zapovjedio: »Složite ih do sutra u dvije hrpe kod gradskih vrata.«

9. Ujutro je Jehu izašao, stao pred narod i svima rekao: »Vi ste nedužni. Ja sam smislio urotu protiv svoga gospodara i ubio ga. No tko je ubio sve njegove potomke? Vi ste ih ubili.

10. Znajte, dakle, da se neće izjaloviti ni jedna riječ koju je BOG izrekao protiv Ahabove obitelji. Jer, BOG je učinio ono što je obećao preko svoga sluge Ilije.«

11. Tada je Jehu pobio sve koji su još preostali od Ahabove obitelji u Jezreelu, sve Ahabove utjecajne ljude, bliske prijatelje i svećenike. Nikog od njih nije ostavio na životu.

12. Jehu je napustio Jezreel i krenuo u Samariju. Na putu, pored pastirskog mjesta Bet Ekeda,

13. sreo je rođake judejskoga kralja Ahazije. Pitao ih je: »Tko ste vi?« Odgovorili su: »Rođaci smo judejskoga kralja Ahazije i došli smo u posjet obitelji kralja i kraljice majke .«

14. »Uhvatite ih žive!« zapovjedio je Jehu. Pohvatali su svih četrdeset i dvojicu te ih ubili na pojilištu kod Bet Ekeda. Ni jednoga nisu ostavili na životu.

15. Kad je Jehu otišao odande, sreo je Jonadaba, Rekabovog sina, koji mu je dolazio ususret. Pozdravio ga je i upitao: »Jesi li mi vjeran svim srcem, kao ja tebi?« »Jesam«, odgovorio je Jonadab. »Ako je tako«, kaže Jehu, »pruži mi ruku.« Pružio mu je ruku, a Jehu mu je pomogao da se popne do njega u kola.

16. Rekao je: »Dođi sa mnom da vidiš moju revnost za BOGA.« I povezao ga je svojim kolima.

17. Kad je stigao u Samariju, Jehu je pobio sve koji su još ondje preostali od Ahabove obitelji. Sve ih je uništio, kao što je BOG bio objavio po Iliji.

18. Jehu je okupio sav narod i objavio: »Ahab je premalo štovao Baala, ali Jehu će ga štovati više.

19. Pozovite mi stoga sve Baalove proroke, sve njegove štovatelje i svećenike. Neka nitko ne izostane jer želim Baalu prinijeti veliku žrtvu. Tko ne dođe, neće ostati među živima.« No Jehu je smislio prijevaru kako bi uništio sve štovatelje Baala.

20. Zapovjedio je: »Sazovite sveti skup u čast Baalu.« I bilo je proglašeno svečano okupljanje.

21. Jehu je odaslao poziv po cijelome Izraelu. Okupili su se svi Baalovi štovatelji. Ni jedan nije izostao. Ulazili su u Baalov hram, sve dok se nije ispunio od jednog do drugog kraja.

22. Jehu se obratio čuvaru odjeće: »Donesi odore za sve Baalove štovatelje.« I on je donio odore.

23. Tada je Jehu ušao u Baalov hram s Jonadabom, Rekabovim sinom, te je rekao Baalovim štovateljima: »Pogledajte oko sebe, da među vama možda nema BOŽJIH slugu, već da su ovdje samo Baalovi štovatelji.«

24. Baalovi su štovatelji ušli u hram da bi prinosili žrtve i paljenice. Jehu je vani postavio osamdesetoricu ljudi i ovako ih upozorio: »Ako koji od vas pusti da pobjegne ijedan od ovih ljudi, koje vam predajem u ruke, platit ćete svojim životom.«

25. Čim je Jehu završio s prinošenjem žrtava i paljenica, zapovjedio je stražarima i zapovjednicima: »Uđite i pobijte ih! Ne dajte nikom da pobjegne!« Pogubili su ih mačevima. Potom su stražari i zapovjednici izbacili leševe te ušli u unutrašnje svetište Baalovog hrama.

26. Iznijeli su posvećeno kamenje i bacili ga u vatru.

27. Razbili su Baalov stup i porušili cijeli hram. Od bivšega su hrama napravili javni nužnik koji se i danas koristi.

28. Tako je Jehu iskorijenio štovanje Baala iz Izraela.

29. No Jehu se nije odrekao grijeha Jeroboama, Nebatovog sina, koji je kvario čitav Izrael. Zlatna telad i dalje je stajala u Betelu i Danu.

30. BOG je rekao Jehuu: »Činio si ono što smatram ispravnim. Uništio si Ahabovu obitelj, kao što sam htio. Zato će tvoji potomci sjediti na izraelskom prijestolju sve do četvrtog naraštaja.«

31. No Jehu nije pazio da svim srcem drži zakon Izraelovog BOGA, nije se odrekao Jeroboamovih grijeha, kojima je kvario Izrael.

32. U to je vrijeme BOG počeo otkidati dijelove Izraela i davati ih drugim narodima. Aramejski je kralj Hazael porazio Izraelce na cijelome području Izraela:

33. na istoku od rijeke Jordan sve do grada Aroera uz rijeku Arnon. Bile su to zemlje Gilead i Bašan, s područjima koja su pripadala Gadovom, Rubenovom i Manašeovom plemenu.

34. Ostala Jehuova djela, sve što je činio i postigao, zapisana su u knjizi Povijest izraelskih kraljeva.

35. Kad je Jehu umro, sahranjen je u Samariji. Njegov je sin Joahaz postao sljedeći kralj.

36. Jehu je dvadeset i osam godina vladao Izraelom u Samariji.

Psalmi 72:17-20

17. Kraljevo ime bit će poznato dovijeka, sjećat će ga se dok god je sunca. Po njemu će svi narodi biti blagoslovljeni i oni će njega blagoslivljati.

18. Neka je blagoslovljen Izraelov BOG koji jedini čini djela čudesna.

19. Blagoslovljeno njegovo slavno ime dovijeka. Neka mu slava svu zemlju ispunja. Amen! Amen!

20. Ovdje se završavaju molitve Davida, Jišajevog sina.

Izreka 18:14-15

14. Vedar duh podiže čovjeka u bolesti, no ako je duh slomljen, nema mu pomoći.

15. Pametan um stječe znanje i uši mudrih traže znanje.

Ivanu 19:1-22

1. Tada je Pilat naredio da se Isus odvede i bičuje.

2. Vojnici su ispleli krunu od trnja i stavili mu je na glavu. Ogrnuli su ga purpurnim ogrtačem.

3. Zatim su dolazili k njemu i govorili: »Zdravo, kralju židovski!« i udarali ga po licu.

4. Pilat je ponovo izašao i rekao im: »Čujte, izvodim ga pred vas da biste znali kako ja ne nalazim ništa zbog čega bih ga optužio.«

5. Tada je izašao Isus, noseći krunu od trnja i purpurni ogrtač. A Pilat im je rekao: »Evo čovjeka!«

6. Kad su ga vodeći svećenici i hramski čuvari spazili, počeli su vikati: »Razapni ga! Razapni ga!« Pilat im je rekao: »Uzmite ga vi i razapnite! Ja ne mogu dokazati da je kriv!«

7. »Mi imamo Zakon«, odgovorili su mu Židovi, »i prema njemu on mora umrijeti jer je tvrdio da je Božji Sin!«

8. Kad je Pilat ovo čuo, još se više uplašio.

9. Vratio se u palaču i upitao Isusa: »Odakle si ti?« A Isus mu nije odgovorio.

10. Na to mu je Pilat rekao: »Ne želiš mi odgovoriti? Zar ne znaš da ja imam vlast da te oslobodim ili da te razapnem?«

11. »Ti nada mnom ne bi imao nikakvu vlast«, odgovorio mu je Isus, »da ti je nije dao Bog. Zato je grijeh onoga tko me tebi predao veći nego tvoj.«

12. Kad je to čuo, Pilat je pokušao naći načina da oslobodi Isusa. No Židovi su vikali: »Ako ga oslobodiš, nisi carev prijatelj. Svatko tko se proglašava kraljem, suprotstavlja se caru.«

13. Kad je Pilat to čuo, izveo je Isusa i sjeo na sudačku stolicu na mjestu zvanom »kameni pločnik«, aramejski »Gabata«.

14. Bio je dan pripreme za Pashu, negdje oko podne. Pilat je rekao Židovima: »Evo vašega kralja!«

15. Oni su vikali: »Vodi ga! Vodi ga! Razapni ga!« Pilat ih je upitao: »Da razapnem vašega kralja?« Vodeći su svećenici odgovorili: »Mi nemamo drugoga kralja osim cara.«

16. Tada im ga je Pilat predao da ga razapnu. Vojnici su odveli Isusa.

17. Isus je sâm nosio svoj križ na mjesto zvano Lubanja, hebrejski Golgota.

18. Ondje su ga razapeli zajedno s još dvojicom. Svaki je bio s jedne strane, a Isus u sredini.

19. Pilat je dao napisati i natpis koji su stavili na križ. Na njemu je pisalo: »Isus Nazarećanin, kralj židovski.«

20. Mnogi su Židovi pročitali taj natpis jer se mjesto, na kojem je Isus bio razapet, nalazilo u blizini grada. Natpis je bio na hebrejskom, latinskom i grčkom.

21. Židovski vodeći svećenici na to su rekli Pilatu: »Nemojte napisati ‘kralj židovski’, nego ‘Ovaj je čovjek tvrdio: ja sam kralj židovski.’«

22. Pilat je odgovorio: »Što sam napisao, napisao sam!«

Croatian Bible (SHP) 2019

Biblija: Suvremeni Hrvatski Prijevod (SHP) @ 2019 Bible League International