1. Josif nije mogao više da se uzdržava pred svojim slugama, pa je povikao: „Neka svi izađu!“ Pošto niko od njegovih ljudi nije ostao s njim, Josif se otkrio svojoj braći.
2. Tada je glasno zaplakao, tako da su ga i Egipćani čuli. Čak je i faraonov dom dočuo za to.
3. „Ja sam Josif! — rekao je svojoj braći. Je li moj otac zaista još živ?“ Njegova braća nisu mogla da odgovore svome bratu; bili su potpuno uplašeni pred njim.
4. Josif je zatim rekao svojoj braći: „Priđite k meni.“ Kad su prišli, rekao im je: „Ja sam vaš brat, Josif, koga ste prodali u Egipat.
5. No, sada se nemojte žalostiti i gneviti na sebe što ste me prodali ovde. Bog me je, naime, poslao pred vama da vas održi u životu.
6. Već su dve godine od kako je glad u zemlji, a još pet godina neće biti ni oranja ni žetve.
7. Bog me je poslao pred vama da vam sačuvam potomstvo na zemlji i da vas održim u životu velikim izbavljenjem.
8. Stoga, niste me vi ovde poslali, nego Bog. On me je postavio faraonu za glavnog savetnika, za upravitelja celog njegovog doma, te za gospodara nad celim Egiptom.
9. Zato se brzo vratite mome ocu, pa mu recite: ’Tvoj sin Josif ti poručuje: Bog me je postavio za gospodara nad celim Egiptom. Zato dođi k meni, ne oklevaj!
10. Nastanićeš se u kraju Gosenu, pa ćeš mi biti blizu: ti, tvoji sinovi, tvoji unuci, tvoje ovce i goveda, i sva tvoja imovina.
11. Ja ću se tamo brinuti za tebe, jer glad će trajati još pet godina. Tako nećeš gladovati ni ti, ni tvoja porodica niti stoka što ti pripada.’
12. Evo, vidite i svojim očima, kao što vidi i moj brat Venijamin, da sam to ja koji vam govorim.
13. Ispričajte ocu o svoj mojoj slavi u Egiptu i o svemu što ste videli. Požurite i dovedite ovamo moga oca!“
14. Onda je pao svome bratu Venijaminu oko vrata i zaplakao. Venijamin je takođe plakao zagrlivši Josifa.
15. Potom je plačući izljubio i svu ostalu braću. Posle toga su braća razgovarala.
16. Vest se pročula i na faraonovom dvoru: „Došla su Josifova braća!“ To je bilo drago faraonu i njegovim dvoranima.
17. Faraon reče Josifu: „Reci svojoj braći ovako: ’Natovarite vašu stoku i idite u hanansku zemlju,
18. pa povedite svoga oca i vratite se k meni. Ja ću vam dati najbolju zemlju u Egiptu, pa ćete se hraniti od obilja zemlje.’
19. Ti nadalje naredi: ’Učinite ovo: uzmite kola iz egipatske zemlje za vašu decu i za vaše žene, povedite svoga oca i dođite ovamo.
20. Ne žalite za svojom imovinom, jer vama pripada najbolja zemlja u Egiptu.’“
21. Sinovi Izrailjevi tako i učine. Po faraonovoj naredbi im je dao kola i hranu za put.
22. Svakome od njih je dao novu odeću, a Venijaminu je dao tri stotine srebrnjaka i pet pari nove odeće.
23. A svome ocu je poslao deset magaraca natovarenih najboljim proizvodima Egipta, te deset magarica natovarenih žitom, hlebom i namirnicama ocu za put.
24. Zatim je poslao svoju braću. Dok su odlazili, rekao im je: „Ne svađajte se putem!“
25. Pođu oni tako gore iz Egipta i dođu svome ocu Jakovu u Hanan.
26. Zatim ga izveste: „Josif je još uvek živ! Šta više, on je vladar nad celom egipatskom zemljom.“ Jakovu se sledilo srce; nije mogao da im poveruje.
27. Ali kad su mu preneli sve što im je Josif rekao i kad je video kola koja je Josif poslao da ga dovezu, živnuo je duh njihovog oca Jakova.
28. Tada Izrailj reče: „To je dovoljno! Moj sin, Josif, je još uvek živ! Otići ću da ga vidim pre nego što umrem.“
1. Tako se Izrailj dao na put sa svom svojom imovinom. Kad je došao u Vir-Saveju, prineo je žrtve Bogu svoga oca, Isaka.
2. U noćnom viđenju, Bog zovnu Izrailja: „Jakove! Jakove!“ On se odazva: „Evo me!“
3. „Ja sam — reče — Bog tvoga oca. Ne boj se da siđeš u Egipat, jer ću tamo od tebe učiniti veliki narod.
4. Ja ću sići s tobom u Egipat i ja sâm ću te vratiti ovamo; a Josif će ti svojom rukom sklopiti oči.“
5. Jakov ode iz Vir-Saveje. Izrailjevi sinovi smestiše svoga oca, Jakova, svoju decu i svoje žene u kola koja je faraon poslao da ga povezu.
6. Sa sobom povedu svoju stoku i svoja dobra što su ih stekli u hananskoj zemlji, pa dođu u Egipat, Jakov i sve njegovo potomstvo.
7. U Egipat je poveo svoje sinove, svoje unuke, svoje ćerke i ćerke svojih sinova, sve svoje potomstvo.
8. Ovo su imena Izrailjevih sinova koji su otišli za Egipat — Jakov i njegovi potomci: Jakovljev prvenac Ruvim.
9. Ruvimovi sinovi: Enoh, Faluj, Esron i Harmija.
10. Simeunovi sinovi su: Jemuilo, Jamin, Aod, Jakin, Cohar i Saul, sin Hananke.
11. Levijevi sinovi su: Girson, Kat i Merarije.
12. Judini sinovi su: Ir, Avnan, Silom, Fares i Zara. Ir i Avnan su umrli u Hananu. Faresovi sinovi su bili: Esron i Jemuilo.
13. Isaharovi sinovi su: Tola, Fuva, Jov i Simron.
14. Sinovi Zavulonovi su: Sared, Alon i Alilo.
15. To su sinovi koje je Lija rodila Jakovu u Padan-Aramu i ćerku Dinu. Ukupno trideset tri potomaka.
16. Gadovi sinovi su: Sifjon, Agije, Sunije, Esvon, Irije, Arodije i Arilije.
17. Asirovi sinovi su: Jemna, Jesva, Jesvija, Verija i njihova sestra Sera. Verijini sinovi su: Hever i Melhil.
18. To su potomci Zelfe koju je Lavan dao svojoj ćerki Liji. Ona je rodila Jakovu njih šesnaest.
19. Ovo su sinovi Jakovljeve žene Rahilje: Josif i Venijamin.
20. Josifu su se u Egiptu rodili Manasija i Jefrem. Njih mu je rodila Aseneta, ćerku Poti-Fere, sveštenika iz Ona.
21. Venijaminovi sinovi su: Vela, Veher, Asvil, Gira, Naman, Ihije, Ros, Mupim, Upim i Arad.
22. To su Rahiljini potomci koje je rodila Jakovu. Ukupno četrnaest duša.
23. Danov je sin Asom.
24. Neftalimovi sinovi su: Jasil, Gunije, Jeser i Selim.
25. To su sinovi Vale koju je Lavan dao svojoj ćerki Rahilji. Ona je rodila Jakovu njih sedam.
26. Svih onih koji su sa Jakovom otišli u Egipat, onih koji od njega potiču, ne uključujući žene Jakovljevih sinova, bilo je šezdeset šest.
27. Josifu su se rodila dva sina u Egiptu. Dakle, svih duša u Jakovljevom domu bilo je sedamdeset.
28. Jakov je pred sobom poslao Josifu Judu da pokaže put do Gosena. Kad su stigli u gosenski kraj,
29. Josif upregne svoja kola, pa pođe u susret svome ocu, Izrailju, u Gosen. Kada se pojavio pred njim, obisnuo mu se oko vrata i dugo plakao.
30. Izrailj reče Josifu: „Sad mogu da umrem, jer sam video tvoje lice, te znam da si još živ!“
31. Tada Josif reče svojoj braći i domu svoga oca: „Ja ću sada otići i obavestiti faraona: ’Moja braća i dom moga oca, koji su bili u hananskoj zemlji, došli su k meni.
32. Oni su pastiri, bave se stočarstvom. Doterali su sa sobom sitnu i krupnu stoku, zajedno sa svim svojim imanjem.’
33. Kad vas faraon pozove i upita: ’Čime se bavite?’,
34. vi recite: ’Tvoje sluge se bave stočarstvom od svoje mladosti pa sve do sad, isto kao i naši preci’, da biste mogli da se naselite u gosenskom kraju. Naime, Egipćanima su svi pastiri mrski.“
1. Horovođi: prema Šeminitu. Psalam Davidov. Spasavaj, Gospode, jer nestade verni, iščeznuše pobožni među potomcima ljudi.
2. Svako vara svoga bližnjega, usne njihove govore laskavo, a u srcu drugačije misle.
3. Nek zatre Gospod usne prevrtljive, nek istrebi jezik hvalisavi.
4. „Naš je jezik, naša snaga“ — kažu, „usne su nam naša uzdanica. Ko će onda da vlada nad nama?“
5. „Radi siromaha što su potlačeni, i ubogoga što stenje pod mukom, ja ću sad ustati — govori Gospod — spasenje mu dati za kojim uzdiše.“
6. Reči Gospodnje čiste su reči, srebro kaljeno u peći od gline, sedam puta one su topljene.
7. Ti ćeš ih, o, Gospode, sačuvati, zauvek nas štititi od tog naraštaja.
8. Opaki se nesputano šire unaokolo, kad se zlo veliča među potomcima ljudi.
14. Ne idi stazom pokvarenjaka i ne sledi put zlikovaca.
15. Kloni ga se i ne idi njime, okreni se od njega i idi dalje!
16. Jer oni ne spavaju ako zlo ne nanesu, san im je ukraden ako koga ne sapletu.
17. Jer oni jedu hleb bezakonja i nasilja vino piju.
1. Tada neki fariseji i znalci Svetog pisma iz Jerusalima pristupe Isusu, pa ga upitaju:
2. „Zašto tvoji učenici krše predanje naših starih? Oni, naime, ne peru ruke pre jela!“
3. Isus im uzvrati: „A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svojih uredaba?
4. Jer Bog je rekao: ’Poštuj svoga oca i svoju majku’ i: ’Ko naruži oca ili majku, neka se pogubi.’
5. A vi kažete: ’Ako neko kaže svome ocu ili majci: „Sve što ja mogu da ti učinim je žrtveni prinos Bogu “’ —
6. taj onda ne treba da se stara o svome ocu. Tako ste ukinuli Božiju reč radi vašeg predanja.
7. Licemeri! Dobro je prorokovao Isaija o vama, rekavši:
8. ’Ovaj narod me poštuje usnama, ali mu je srce daleko od mene.
9. Uzalud je njihova pobožnost; njihovo učenje naučene su zapovesti ljudske.’“
10. Zatim je pozvao narod i rekao: „Slušajte i razumite!
11. Čoveka ne čini nečistim ono što ulazi u usta, već ono što izlazi iz usta. To ga čini nečistim!“
12. Tada su mu pristupili njegovi učenici i rekli mu: „Znaš li da su se fariseji uvredili kada su čuli ono što si rekao?“
13. A Isus im odgovori: „Svaka sadnica koju nije posadio Otac moj nebeski biće iskorenjena.
14. Pustite ih. Oni su slepci koji vode slepe. A ako slepac vodi slepoga, obojica će pasti u jamu.“
15. Petar mu reče „Objasni nam ovu priču.“
16. A Isus reče: „Zar i vi još uvek ne razumete?
17. Ne shvatate li da sve što ulazi u čovekova usta odlazi u stomak i potom se izbacuje napolje?
18. A ono što izlazi iz usta, to izvire iz srca. To čini čoveka nečistim.
19. Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočenja, pogrdne reči.
20. To čini čoveka nečistim, a jesti neopranim rukama — to čoveka ne čini nečistim.“
Serbian Bible (NSTL) 2017 Latin
The Holy Bible, New Serbian Translation 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. worldwide. Sveto pismo, Novi srpski prevod 2005, 2017 Biblica, Inc.® Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana